Daily Archives: October 4, 2025

Primer dobre prakse: Dejavnosti nevladne organizacije Per.Art, ki povezujejo umetnost in vključevanje

Per.Art je organizacija za uprizoritvene umetnosti s sedežem v Novem Sadu, Srbija, ki je posvečena vključevanju oseb z ovirami v sodobni ples in gledališče. Ustanovljena je bila leta 1999 in je postala vodilni primer v regiji za spodbujanje vključujočega umetniškega izražanja, ki opolnomoča posameznike z in brez oviranosti preko ustvarjalnega gibanja, odrskih nastopov in sodelovalnih produkcij. Z več kot dvema desetletjema izkušenj umetniški programi Per.Art rušijo ovire, izzivajo družbena dojemanja oviranosti in spodbujajo okolje, kjer uspevata kreativnost, samospoštovanje in vključevanje. Organizacija sodeluje s profesionalnimi umetniki, zagovorniki pravic oseb z ovirami in institucijami pri razvoju ter izvajanju kakovostnih predstav, ki vključujejo ljudi z in brez ovir.

Per.Art ima več aktivnih članov in uporabnikov. Ena najbolj navdihujočih zgodb v okviru Per.Art je zgodba Daliborja Šandorja, dolgoletnega udeleženca programa. Dalibor, mlad moški z intelektualno oviranostjo, se je prvič pridružil Per.Artu z veliko strastjo do nastopanja, vendar je imel omejene možnosti, da bi se javno izražal. Sprva je Dalibor sodeloval na delavnicah, osredotočenih na gibanje, kjer je raziskoval zavedanje telesa, ritem in improvizacijo. Sčasoma je pridobil samozavest in razvil edinstven umetniški glas, ki mu je omogočil, da prispeva k ustvarjalnemu procesu. Pod vodstvom izkušenih koreografov in režiserjev se je Dalibor prelevil iz udeleženca delavnic v glavnega nastopajočega v več predstavah. Dalibor je nastopal v številnih produkcijah Per.Art, vključno s sodelovanjem na evropskih gledaliških in plesnih festivalih. Njegova udeležba je rušila stereotipe o sposobnostih oseb z ovirami v profesionalnih umetnostih. Dalibor je izrazil, da mu nastopanje daje občutek neodvisnosti, samospoštovanja in izpolnitve, hkrati pa izboljšuje njegove komunikacijske sposobnosti. Danes je zagovornik inkluzivne umetnosti, ki spodbuja druge mlade z ovirami, da odkrijejo svoj ustvarjalni potencial.

Pristop Per.Art temelji na demokratičnem sodelovanju, kjer osebe z ovirami niso le udeleženci, temveč sooblikovalci umetniških projektov. Njihovo delo izziva tradicionalna prepričanja o tem, kdo je lahko umetnik, in zagotavlja, da predstave odražajo raznolike izkušnje in perspektive. Organizacija ponuja delavnice sodobnega plesa in gledališča, prilagojene različnim zmožnostim. Profesionalni mentorji in koreografi udeležence usmerjajo pri raziskovanju gibanja, pripovedovanju zgodb in čustvenem izražanju. Poseben poudarek je na samoizražanju, timskem delu in nastopanju na odru, kar spodbuja osebno rast in družbeno vključenost.

Per.Art organizira javne predstave, pogovore in razstave, s katerimi vključuje občinstvo in spreminja družbeni odnos do oviranosti in vključenosti. Njihove produkcije so predstavljene po vsej Srbiji in tudi mednarodno, s čimer širijo svoje sporočilo dostopnosti in ustvarjalne inkluzije. S temi predstavami organizacija ustvarja bolj vključujoče kulturno okolje in zagotavlja, da so osebe z ovirami vidne ter priznane kot dragoceni soustvarjalci umetnosti.

Kljub uspehu se Per.Art sooča z več izzivi pri vzdrževanju in širjenju svojega dela, predvsem zaradi omejenih finančnih sredstev za inkluzivne umetniške programe v Srbiji, pomanjkanja usposobljenih mentorjev za prilagojen ples in gledališče ter oviranosti dostopa do gledaliških in uprizoritvenih prostorov. Vendar jim njihova zavezanost zagovorništvu, partnerstvom in nenehnim inovacijam omogoča, da te ovire premagujejo ter pustijo trajen pečat na umetniški sceni v Srbiji.

Per.Art služi kot zgled vključujoče uprizoritvene umetnosti, saj dokazuje, da lahko mladi z ovirami uspešno ustvarjajo na področju umetnosti, če imajo za to ustrezne priložnosti in podporo. Skozi delavnice, predstave in zagovorniške aktivnosti organizacija ne spreminja zgolj življenj posameznikov, temveč izziva tudi družbene norme ter spodbuja kulturo sprejemanja, raznolikosti in umetniške odličnosti. Zgodba Daliborja Šandorja ponazarja, kako lahko vključujoča umetnost opolnomoči mlade z ovirami, jim pomaga razviti samozavest, izražanje in občutek pripadnosti. Njegova izkušnja in delovanje Per.Art poudarjata pomen dostopnih umetniških prostorov ter vrednost vključevanja v kulturno življenje. Ta primer jasno kaže, da umetnost lahko deluje kot orodje za opolnomočenje in pomembno prispeva k razvoju vključujočih družbenih in prostočasnih dejavnosti za mlade z ovirami.

Več informacij lahko najdete na spodnjih povezavah: 

Čanak, M. (2020, December 23). Per.Art: Creating our collective history. Portal O Invalidnosti. https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/ 

Per.Art, Novi Sad. Facebook. Pridobljeno 15. januar 2025, https://www.facebook.com/per.art.arts.inclusion 

Per.Art. (2020, 19. junij). V pogovoru z Daliborjem Šandorjem (Per.Art, Novi Sad). Facebook. Pridobljeno 15. januarja 2025, https://www.facebook.com/per.art.arts.inclusion/videos/309585113397627/ 

Dalibor Šandor – Disability Arts International. (2024, 19. september). Disability Arts International. https://www.disabilityartsinternational.org/artists/profiles/dalibor-sandor/

“Empty Voice”, foto: Aleksandar Ramadanović, vir: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/

“Dis_Sylphide”, foto: Manja Holodkov, vir: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/

Primer dobre prakse socialnega vključevanja

Država, kraj: GRČIJA, Volos

Ciljna skupina projekta: 10 prostovoljcev z običajnim razvojem (starih od 18 do 22 let), študenti Fakultete za specialno pedagogiko v Volosu (Grčija), ter 5 mladih z okvaro vida (starih od 18 do 25 let), članov multidisciplinarne ekipe organizacije.

Namen projekta: Aktivnosti sta financirali in organizirali nevladni organizaciji »Changing myself… I change the world« in »Magnites Tifli«. Namen dejavnosti je bil usposobiti 10 prostovoljcev, kako pristopiti k osebam z okvaro vida, jih podpreti in jim nuditi pomoč, hkrati pa omogočiti mladim z okvaro vida in mladim z značilnim razvojem, da skupaj preživijo enodnevni izlet na plaži.

Opis dejavnosti: Usposabljanje je bilo zasnovano na interaktiven in vključujoč način, z uporabo različnih učnih tehnik (e-učenje: nudenje spremstva kot vodnik, ki vidi, različne oblike izgube vida, obvladovanje varnostno občutljivih situacij) ter delavnic v živo.

Študenti so se naučili, kako pristopiti in komunicirati z osebami z okvaro vida, ter kako jim pomagati pri varnem, dostojanstvenem in učinkovitem gibanju po notranjih in zunanjih okoljih, tako znanih kot neznanih (do stola, skozi ozke prostore in vrata, po stopnicah, v vozilo, pri prečkanju ceste, pri vstopanju na avtobus, tramvaj ali vlak). Pridobili so znanje o pripomočkih in napravah, ki jih uporabljajo osebe z okvaro vida na splošno, ter posebej o pripomočkih za pomoč pri hranjenju. Pridobili so tako teoretično kot praktično znanje orientiranju po številčnici ure in kompasu. Sistem številčnice pomaga osebi z okvaro vida ustvariti miselno sliko o tem, kje se katera hrana nahaja na krožniku, kompasni sistem pa je namenjen osebam, ki težje uporabljajo sistem številčnice – v tem primeru je hrana opisana s pomočjo smeri neba: sever, jug, vzhod, zahod, severovzhod, severozahod itd.

Usposobljeni študenti so skupaj z multidisciplinarno ekipo sodelovali pri enodnevnem izletu s 5 osebami z okvaro vida. Obiskali so Arheološki muzej Volos, ki hrani številne dragocene najdbe iz zgodnjega 20. stoletja in sodobna arheološka izkopavanja v Tesaliji – med njimi nakit, gospodinjske pripomočke, glinene kipce in kmetijska orodja iz neolitika. Skupaj so kosili in večerjali v restavraciji, kjer so imeli priložnost praktično uporabiti teoretično znanje, pridobljeno med tečajem, se kopali na bližnji plaži, se družili so v kavarni: nekateri udeleženci so igrali skupinske igre, karte, domino itd., medtem ko so si drugi izmenjevali izkušnje in drug drugemu pokazali uporabo pametnih telefonov in tablic. Sprehodili so se po rtu in si privoščili pijačo v baru z živo grško glasbo.

Izkušnja je bila za vse udeležence zelo prijetna in zabavna. Ocenili so jo kot uspešno in pohvalili načrtovane aktivnosti. Udeleženci so imeli priložnost izmenjati ideje in izkušnje, spoznati druge udeležence s podobnimi interesi ter oblikovati nova prijateljstva. Izkušnja je bila dragocena tudi za udeležence brez težav z vidom, ki so poudarili, da so poleg prijetnega izleta ob imeli priložnost pomagati tistim, ki so potrebovali pomoč, hkrati pa spoznati nove prijatelje. Študenti so izboljšali svoje komunikacijske veščine, potrpežljivost pri nudenju pomoči ter se naučili prepoznavati potencialno neugodne varnostne situacije.

Prostovoljci so pridobili zadovoljstvo ob zavedanju, kako podpirati osebe z okvaro vida, da živijo aktivno in samostojno, jim pomagati razvijati nove veščine ter se zabavati ob druženju in interakciji z drugimi.

Študija primera – Baskin

Kaj je Baskin?

Baskin je izviren šport, ki je bil razvit v mestu Cremona (Italija) leta 2003, uradno pa je bil priznan leta 2019. Odprt je za vse – za igralce z in brez oviranosti, ne glede na telesne sposobnosti ali starost. Je vključujoč tekmovalni šport.

Cilj baskina je spodbujati timski duh, vključevati osebe z ovirami in odpravljati razlike med ljudmi. Mladi z in brez telesnih in/ali duševnih ovir igrajo skupaj v mešanih ekipah.

Baskin ni dejavnost, kjer nekateri igrajo, drugi pa le občasno »pomagajo«. Zagotavlja namreč, da ima vsak igralec odločilno vlogo v igri. Vsak prispeva po svojih najboljših močeh in s svojo edinstveno vlogo. To je pristen šport, kjer lahko vsakdo uporabi svoje sposobnosti za dosego zmage.

V Italiji je v baskin vključenih več kot 5.600 ljudi – igralcev, trenerjev, sodnikov in vodij, poleg več kot 5.000 učencev. Približno 20.000 ljudi – družinskih članov, sorodnikov, prijateljev in podpornikov – aktivno sodeluje v skupnosti baskina. Baskin se igra tudi v Španiji, Franciji, Grčiji, Luksemburgu, Nemčiji, Srbiji in Belgiji.

Pravila

Baskin je nov šport, ki ga navdihuje košarka, vendar vključuje edinstvene in inovativne elemente. Sledi pravilom, ki igro naredijo dinamično in nepredvidljivo. Pravilnik baskina se prilagaja na več ravneh:

  • oprema: uporablja se več košev – dva standardna in dva stranska z nižjo višino. Klasično žogo lahko zamenja žoga drugačne velikosti ali teže.
  • prostor: vključena so zaščitena območja, ki zagotavljajo poštene možnosti za met na stranske koše.
  • pravila: vsak igralec ima določeno vlogo glede na svoje motorične sposobnosti in tekmuje proti nasprotniku s podobnim nivojem. Vloge so oštevilčene od 1 do 5 in imajo posebna pravila.
  • podpora: igralcu z oviranostjo je lahko dodeljen tutor (soigralec), ki mu med igro nudi različno stopnjo podpore.

Baskin je inovativen in vključujoč šport, ki spodbuja timsko delo in je dostopen za vse.

Uradna spletna stran italijanskega nacionalnega združenja za baskin: https://www.baskin.it

Играње шаха (слеп/слабовид играч са типичним развојним играчем) Активност невладине организације „Мењам себе… мењам свет“

Шах са играчима различитих способности

1. Правила шаховске игре са играчима различитих способности су иста као и за играче са типичним развојем.

2. Шаховска табла за слепе има текстурирану површину на коју се фогурице могу закачити тако да не падају и не доведу до дезоријентације играча.

3. Пре почетка меча и након његовог завршетка, играчи се рукују као и обично.

4. На почетку игре, шаховска табла се поставља тако да сваки играч има бело (или светло) поље у доњем десном углу. Слика 1

5. Сваки играч на почетку игре поставља шаховску таблу са белим фигурицама, а затим црним. Слика 2

6. Сваки играч има свој тајмер са одбројавањем и великим и јасним екраном са звучним сигналом. Велика и удобна дугмад (време играча проказано је са леве стране, а време противника са десне стране).

Такође, током игре сваки играч, након што је направио свој потез на шаховској табли, мора зауставити свој тајмер и покренути тајмер противника.

7. Сваки играч у сваком потезу помера своје фигурице, нпр. белу и обавезно наводи на коју позицију је поставља, такође противник помера белу фигурицу на својој шаховској табли на позицију коју је играч назначио. То раде оба играча како би додиром знали слику шаховске табле, како би проучили следеће потезе.

8. Слепи играч има право на асистента који види сними његове и противникове потезе, осим ако нема приговора или погрешног потеза који је најављен. Такође може да користи касетофон и да сними потезе обојице. Слабовиди играчи могу и сами да снимају кретање оба играча ако желе.

9. На мечевима постоје супервизори који проверавају кретање или исправљају евентуалне грешке.

10. На првенствима постоје награде.

Слика 1    

Слика 2

СТУДИЈА СЛУЧАЈА: НВО “ПЕР.АРТ” АКТИВНОСТИ КОЈЕ КОМБИНУЈУ УМЕТНОСТ И ИНКЛУЗИЈУ

Пер.Арт је инклузивна организација за сценске уметности са седиштем у Новом Саду, у Србији, посвећена интеграцији особа са инвалидитетом у савремени плес и позориште. Основана 1999. године, организација је постала водећи пример у региону за промоцију инклузивног уметничког изражавања, оснаживања појединаца са и без инвалидитета кроз креативни покрет, сценски наступ и колаборативне продукције.

Са више од две деценије искуства, уметнички програми Пер.Арта руше баријере, доводе у питање друштвене перцепције инвалидитета и негују окружење у којем креативност, самоизражавање и инклузија напредују. Организација сарађује са професионалним уметницима, заговорницима права особа са инвалидитетом и институцијама како би развила и извела висококвалитетне продукције у којима учествују особе са и без инвалидитета. Пер.Арт има велики број активних чланова и корисника. Једна од најинспиративнијих прича о успеху Пер.Арта је она Далибора Шандора, дугогодишњег учесника програма. Далибор, младић са интелектуалним инвалидитетом, први пут се придружио Пер.Арту са страшћу за перформансима, али са ограниченим могућностима да се јавно изрази.  

У почетку је Далибор учествовао у радионицама заснованим на покрету, где је истраживао свест о телу, ритам и импровизацију. Временом је стекао самопоуздање и развио јединствени уметнички глас, што му је омогућило да допринесе креативном процесу. Уз вођство искусних кореографа и редитеља, Далибор је прешао пут од учесника радионица до главног извођача у неколико продукција.

Далибор је наступао у више продукција Пер.Арта, укључујући сарадњу са европским позоришним и плесним фестивалима. Његово учешће је довело у питање стереотипе о способностима особа са инвалидитетом у професионалној уметности. Далибор је изразио да му наступање даје осећај независности, самопоштовања и испуњености, а истовремено побољшава његове комуникацијске вештине.

Данас се залаже за инклузивну уметност, подстичући друге младе људе са инвалидитетом да истраже свој креативни потенцијал. 

Улога Пер.Арта у неговању инклузије  

Приступ Пер.Арта заснива се на нехијерархијској сарадњи, где особе са инвалидитетом нису само учесници већ и кокреатори уметничких пројеката. Њихов рад доводи у питање традиционалне схватања о томе ко може бити уметник и осигурава да представе одражавају различита искуства и перспективе.

Организација нуди редовне радионице савременог плеса и позоришта, прилагођене различитим способностима. Професионални ментори и кореографи воде учеснике у истраживању покрета, приповедања и емоционалног изражавања. Посебан нагласак се ставља на самоизражавање, тимски рад и сценско присуство, подстичући лични раст и друштвену инклузију.

Пер.Арт организује јавне наступе, разговоре и изложбе како би ангажовао публику и променио друштвене ставове о инвалидитету и инклузији. Њихове продукције се приказују у Србији и широм света, појачавајући њихову поруку о приступачности и креативној инклузивности. Кроз ове представе, организација ствара инклузивнији културни пејзаж, осигуравајући да се особе са инвалидитетом виде и препознају као вредни доприносиоци уметности.

Упркос свом успеху, Пер.Арт се суочава са неколико изазова у одржавању и проширењу свог рада, углавном због ограниченог финансирања инклузивних уметничких програма у Србији, потребе за више обучених инструктора за прилагођени плес и позориште, препрека у приступачности позоришта и простора за извођење. Међутим, њихова посвећеност заступању, партнерствима и континуираним иновацијама омогућила им је да превазиђу ове препреке и оставe трајан утицај на уметничку сцену Србије.

Закључак 

Пер.Арт служи као модел за инклузивне сценске уметности, доказујући да млади људи са инвалидитетом могу напредовати у креативним областима када им се пружи прилика и подршка. Кроз своје радионице, перформансе и заговарачке напоре, организација не само да трансформише појединачне животе већ и доводи у питање друштвене норме, промовишући културу прихватања, разноликости и уметничке изврсности. Путовање Далибора Шандора показује како инклузивна уметност оснажује младе људе са инвалидитетом, помажући им да развију самопоуздање, самоизражавање и осећај припадности. Његова прича, заједно са континуираним напорима Пер.Арта, истиче важност приступачних уметничких простора и вредност инклузије у културни живот. Ова студија случаја приказује утицај уметности као алата за оснаживање, чинећи је вредним доприносом текућем разговору о неговању инклузивних друштвених и рекреативних активности за младе људе са инвалидитетом.

Више информација можете пронаћи на следећим линковима и изворима:

“Празан глас ”, Фотографија: Александар Рамадановић, Извор: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/ 

“Dis_Sylphide”, Фотографија: Мања Холодков, Извор: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/

најбоља пракса за друштвену инклузију

Земља, град: ГРЧКА, Волос

Циљна група пројекта: 10 волонтера са типичним развојем (18 – 22 године), студенти Факултета за специјалну педагогију у Волосу, Грчка, и 5 младих са оштећеним видом (18-25 година), чланови мултидисциплинарног тима организације.

Циљ пројекта: Активности су финансирале и организовале невладине организације „Мењам себе… мењам свет“ и „MAGNITES TIFLI“. Циљ активности је био да се 10 волонтера обучи како да приступе, помогну и подрже младе са оштећеним видом, а истовремено да се обема групама пружи прилика да заједно проведу једнодневни излет на плажи.

Опис активности

Обука је развијена на интерактиван и занимљив начин, користећи различите технике учења (модули е-учења: пружање помоћи водича за особе са оштећеним видом, различита стања губитка вида, управљање заштитним ситуацијама) и радионице уживо.

Ученици су научили да помажу слабовидим особама у кретању у различитим окружењима (нпр. столице, уски простори, степенице, возила, путеви, јавни превоз), постајући њихов „анђео чувар“.

Такође су стекли знање везано за помоћна помагала/уређаје које користе особе са оштећеним видом и за помоћ при исхрани у посебним, теоријским и практичним знањима о томе како да користе систем референце сата и систем референце компаса. Систем референце сата може помоћи особама са оштећеним видом да формирају менталну слику о томе где се свака намирница налази на тањиру. Систем референце компаса је намењен особама са потешкоћама у коришћењу система референце сата, у којем је храна описана са север, југ, исток, запад; североисток, северозапад.

Обучени студенти су учествовали заједно са мултидисциплинарним тимом фондације у једнодневном излету са 5 особа са оштећеним видом.

Током путовања, млади су посетили Археолошки музеј Волоса (Археолошки музеј Атанасакеион) који чува многе изузетне налазе са почетка 20. века и савремених археолошких ископавања у Тесалији (накит, кућни прибор и пољопривредни алати, који потичу из неолитских насеља Димини и Сескло, глинене статуете и широк избор предмета из геометријског периода. Група је имала прилику да ужива у вођеном обиласку и додирне неке од експоната.

Обучени волонтери и слабовида омладина:

Ручали су и вечерали у ресторану, имајући тако могућност да у пракси примене теоријско и практично знање стечено током курса.

Сви заједно пливају на оближњој плажи

Дружење у кафетерији: неки учесници су играли тимске игре, карте, домино итд., док су други делили своја искуства и једни другима демонстрирали коришћење паметних телефона и таблета.

Шетња по узвишењу и пиће у бару уз живу грчку музику

Искуство је било одлично и забавно за све учеснике. Сви су сматрали да је искуство било успешно и високо су оценили све спроведене активности. Учесници су имали прилику да размене идеје и искуства, упознају друге учеснике са сличним интересовањима и стекну нова пријатељства. Искуство је било од велике вредности и за учеснике који виде, који су изјавили да су, поред лепог излета на плажи, имали прилику да помогну свима којима је потребна помоћ, док су упознавали нове пријатеље.

Ученици су побољшали своје комуникацијске и међуљудске вештине, стрпљење да пруже помоћ као водичи за слепе/слабовиде, научили су да управљају безбедносним ситуацијама.

Волонтери:

  • Стекли су задовољство пружањем подршке слабовидим особама да живе активно и самостално.
  • Појачали напоре омладинских организација да укључе учеснике са инвалидитетом у све врсте догађаја.
  • Подстакли су омладинске раднике да укључе особе са различитим инвалидитетом у омладинске активности и информишу породице о предностима неформалног образовања.

Студија случаја – БАСКИН

Шта је баскин?

Баскин је оригинални спорт који је настао у Кремони (Италија) 2003. године и званично је признат од 2019. године. Отворен је за све – играче са и без инвалидитета, свих нивоа вештина и узраста. Инклузиван је, ангажован и такмичарски.

Циљ баскина је да створи тимски дух, подстакне инклузију особа са инвалидитетом и елиминише разлике међу људима. Млади са и без физичког и/или менталног инвалидитета играју заједно стварајући мешовите тимове.

Баскин није активност која омогућава некима да играју и забаве се док други повремено „помажу“. Баскин осигурава да сви добију прилику да играју одлучујућу улогу у игри, свако од њих дајући свој допринос и дајући све од себе. То је аутентичан спорт без места за патернализам, где свако може да искористи своје способности на најбољи начин како би победио.

У Италији, баскин укључује преко 5.600 људи, укључујући играче, тренере, судије, службена лица и менаџере, заједно са више од 5.000 ученика. Око 20.000 људи — породица, рођака, пријатеља и присталица — активно учествује у баскин заједници.

Спорт се такође игра у Шпанији, Француској, Грчкој, Луксембургу, Немачкој, Србији и Белгији.

Правила

Баскин је нови спорт инспирисан кошарком, али са јединственим и иновативним карактеристикама. Прати сет од 10 правила која игру чине динамичном и непредвидивом. Правила баскина прилагођавају:

  • Опрему: Користи се више кошева — два стандардна и два нижа бочна коша. Стандардна лопта се може заменити лоптом различите величине и тежине.
  • Простор: Укључује заштитне зоне како би се осигурале фер могућности за шутирање на бочне кошеве.
  • Правила: Сваки играч има дефинисану улогу на основу својих моторичких способности и такмичи се против противника истог нивоа. Улоге су нумерисане од 1 до 5, свака са специфичним правилима.
  • Подршку: Тутор (саиграч) може бити додељен да помогне играчу са инвалидитетом, пружајући различите нивое подршке током игре.

Баскин је иновативан и инклузиван спорт који промовише тимски рад, стратегију и приступачност за све.

Званична италијанска веб страница: https://www.baskin.it/

Званична мапа:

https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1cOcu9fOGOSYwHB0VypQQINVBZaK44gA&hl=it&femb=1&ll=43.5448616382616%2C11.232207849999973&z=5

Могли бисмо ово да укључимо у нашу Платформу.

Из Фондације Занандреа – локална добра пракса/студија случаја: Baskin Lions Cento

Giocare a scacchi (giocatore con disabilità visiva e giocatore a sviluppo tipico)

Attività a cura dell’ONG “Changing myself…I change the world”

Scacchi con giocatori con abilità miste

  1. Le regole del gioco degli scacchi con giocatori con abilità miste sono le stesse del gioco tradizionale per i vedenti.
  2. La scacchiera per non vedenti ha una superficie testurizzata che consente ai pezzi di agganciarsi, così da evitare che cadano o che i giocatori si disorientino.
  3. Prima dell’inizio e al termine della partita, i giocatori si stringono la mano come di consueto.
  4. All’inizio del gioco, la scacchiera viene posizionata in modo che ogni giocatore abbia la casella bianca (o chiara) nell’angolo in basso a destra. (Vedi Figura 1)
  5. Ogni giocatore, all’inizio della partita, sistema la propria scacchiera posizionando prima i pezzi bianchi e poi quelli neri. (Vedi Figura 2)
  6. Ogni giocatore dispone di un proprio timer da scacchi con conto alla rovescia, dotato di uno schermo ampio e ben leggibile, con segnalatore acustico e pulsanti grandi e comodi. Il tempo del proprio turno è visualizzato a sinistra, quello dell’avversario a destra.
    Durante il gioco, ogni giocatore, dopo aver effettuato la propria mossa, deve fermare il proprio timer e attivare quello dell’avversario.
  7. A ogni mossa, il giocatore sposta il proprio pezzo (ad esempio il bianco) e deve dichiarare verbalmente la posizione in cui lo colloca; l’avversario, a sua volta, sposta lo stesso pezzo bianco sulla propria scacchiera nella posizione indicata.
    Questa procedura è seguita da entrambi i giocatori, così che possano avere sempre un’immagine chiara della scacchiera attraverso il tatto e pianificare le mosse successive.
  8. Il giocatore non vedente ha diritto alla presenza di un accompagnatore vedente che annoti le proprie mosse e quelle dell’avversario, a meno che non vi siano contestazioni o mosse errate dichiarate. Può anche utilizzare un registratore per registrare le mosse di entrambi. Il giocatore ipovedente, se lo desidera, può annotare autonomamente le mosse di entrambi.
  9. Durante le partite sono presenti supervisori che controllano le mosse o correggono eventuali errori.
  10. Nei tornei sono previsti premi.

Figura 1    

Figura 2

STUDIO DI CASO: LE ATTIVITÀ DELL’ONG “PER.ART” CHE UNISCONO ARTE E INCLUSIONE

Per.Art Per.Art è un’organizzazione di arti performative inclusive con sede a Novi Sad, in Serbia, impegnata nell’integrazione delle persone con disabilità nelle attività di danza contemporanea e nel teatro. Fondata nel 1999, l’organizzazione è diventata un esempio di riferimento nella regione per la promozione dell’espressione artistica inclusiva, offrendo a persone con e senza disabilità la possibilità di esprimersi attraverso il movimento creativo, la performance scenica e le produzioni collaborative.

Con oltre vent’anni di esperienza, i programmi artistici di Per.Art abbattono barriere, mettono in discussione la percezione sociale della disabilità e promuovono un ambiente in cui creatività, espressione di sé e inclusione possano prosperare. L’organizzazione collabora con artisti professionisti, attivisti per i diritti delle persone con disabilità e istituzioni, per sviluppare e mettere in scena produzioni di alta qualità con la partecipazione di persone con e senza disabilità.

Per.Art conta numerosi membri attivi e beneficiari. Una delle storie di successo più significative è quella di Dalibor Šandor, partecipante di lunga data al programma. Dalibor, un giovane con disabilità intellettiva, si è unito inizialmente a Per.Art con una grande passione per la performance ma poche occasioni per esprimersi pubblicamente.

All’inizio Dalibor ha preso parte a laboratori basati sul movimento, dove ha esplorato la consapevolezza corporea, il ritmo e l’improvvisazione. Con il tempo ha acquisito fiducia in sé stesso e ha sviluppato una voce artistica unica, che gli ha permesso di contribuire attivamente al processo creativo. Grazie al supporto di coreografi e registi esperti, è passato da partecipante a protagonista in diverse produzioni.

Dalibor ha recitato in numerose produzioni di Per.Art, comprese collaborazioni con festival teatrali e di danza europei. La sua partecipazione ha sfidato gli stereotipi sulle capacità delle persone con disabilità nel campo delle arti professionali. Ha raccontato che esibirsi gli dà un senso di indipendenza, autostima e realizzazione, migliorando al contempo le sue capacità comunicative.

Oggi è un promotore delle arti inclusive, incoraggiando altri giovani con disabilità a esplorare il proprio potenziale creativo.

Il ruolo di Per.Art nella promozione dell’inclusione

L’approccio di Per.Art si basa sulla collaborazione non gerarchica, in cui le persone con disabilità non sono semplici partecipanti ma co-creatori dei progetti artistici. Il loro lavoro sfida le concezioni tradizionali su chi può essere un artista e garantisce che le performance riflettano esperienze e prospettive diversificate.

L’organizzazione offre laboratori regolari di danza contemporanea e teatro, adattati per rispondere a diverse abilità. Mentori e coreografi professionisti guidano i partecipanti nell’esplorazione del movimento, della narrazione e dell’espressione emotiva. L’accento è posto sull’espressione personale, il lavoro di gruppo e la presenza scenica, con l’obiettivo di favorire la crescita personale e l’inclusione sociale.

Per.Art organizza anche performance pubbliche, incontri e mostre per coinvolgere il pubblico e modificare le percezioni sociali su disabilità e inclusione. Le loro produzioni vengono presentate in Serbia e all’estero, diffondendo un messaggio di accessibilità e inclusione creativa. Attraverso queste attività, Per.Art contribuisce a creare un paesaggio culturale più inclusivo, in cui le persone con disabilità siano viste e riconosciute come parte integrante e preziosa del mondo dell’arte.

Nonostante i successi, Per.Art affronta varie sfide, come la scarsità di finanziamenti per programmi di arte inclusiva in Serbia, la necessità di più istruttori formati in danza e teatro inclusivi, e barriere di accessibilità in teatri e spazi performativi. Tuttavia, grazie all’impegno nell’attivismo, alle collaborazioni e all’innovazione continua, l’organizzazione è riuscita a superare molti ostacoli, lasciando un impatto duraturo sulla scena artistica serba.

Conclusione

Per.Art rappresenta un modello di arti performative inclusive, dimostrando che i giovani con disabilità possono fiorire nei campi creativi quando viene data loro l’opportunità e il giusto supporto. Attraverso laboratori, performance e attività di sensibilizzazione, l’organizzazione trasforma non solo le vite individuali, ma anche le norme sociali, promuovendo una cultura di accettazione, diversità ed eccellenza artistica. Il percorso di Dalibor Šandor dimostra come l’arte inclusiva possa fornire ai giovani con disabilità fiducia in sé stessi, capacità espressiva e un senso di appartenenza. La sua storia, insieme all’impegno continuo di Per.Art, evidenzia l’importanza di spazi artistici accessibili e del valore dell’inclusione nella vita culturale. Questo studio di caso dimostra il potere trasformativo dell’arte come strumento di emancipazione, offrendo un contributo significativo al dibattito su come promuovere attività sociali e ricreative inclusive per i giovani con disabilità.

Ulteriori informazioni sono disponibili nei seguenti link e fonti:

https://www.facebook.com/per.art.arts.inclusion/videos/309585113397627

“Empty Voice”, Photo: Aleksandar Ramadanović, Source: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/ 

“Dis_Sylphide”, Photo: Manja Holodkov, Source: https://portaloinvalidnosti.net/2020/12/perart-creating-our-collective-history/

Buone pratiche per l’inclusione sociale

Paese, città: GRECIA, Volos

Destinatari del progetto: 10 volontari con sviluppo tipico (18-22 anni), studenti della Facoltà di Pedagogia Speciale di Volos in Grecia, e 5 giovani con disabilità visive (18-25 anni), membri del team multidisciplinare dell’organizzazione.

Scopo del progetto: L’attività è stata finanziata e organizzata dalla ONG  “Changing myself…I change the world” e da “MAGNITES TIFLI”. L’attività mirava a formare 10 volontari su come avvicinare, assistere e supportare i giovani ipovedenti, dando inoltre ai due gruppi l’opportunità di trascorrere insieme una gita al mare di un giorno.

Descrizione delle attività 

Il corso di formazione è stato sviluppato in modo interattivo e coinvolgente, utilizzando diverse tecniche di apprendimento, come moduli di e-learning, sui temi: fornire assistenza con guide vedenti, diverse condizioni di perdita della vista, gestire situazioni di tutela, e workshop in presenza. 

Gli studenti hanno imparato a fornire assistenza alle persone ipovedenti per orientarsi in vari ambienti  (ad esempio, sedie, aree strette, scale, veicoli, strade, trasporti pubblici), diventando il loro “angelo custode”.

Hanno inoltre acquisito conoscenze relative agli ausili/dispositivi utilizzati dalle persone con disabilità visiva in generale e, in particolare, per l’assistenza nell’alimentazione, sia a livello teorico che pratico. Hanno appreso come utilizzare il sistema di riferimento dell’orologio e il sistema di riferimento della bussola. Il sistema di riferimento dell’orologio può aiutare una persona non vedente a formarsi un’immagine mentale della posizione di ciascun alimento nel piatto. Il sistema di riferimento della bussola è destinato a persone che hanno difficoltà a usare il sistema dell’orologio, e descrive la posizione del cibo utilizzando i punti cardinali: Nord, Sud, Est, Ovest; nord-est, nord-ovest, ecc.

Gli studenti formati hanno partecipato, insieme all’équipe multidisciplinare della fondazione, a un’escursione di un giorno con 5 persone ipovedenti.

Durante il viaggio, i ragazzi hanno visitato il Museo Archeologico di Volos (Museo Archeologico Athanasakeion), che ospita numerosi reperti eccezionali provenienti da scavi archeologici del primo Novecento e da scavi più recenti in Tessaglia (gioielli, utensili domestici e strumenti agricoli provenienti dagli insediamenti neolitici di Dimini e Sesklo, statuette in argilla e una vasta gamma di oggetti del periodo geometrico). Il gruppo ha avuto l’opportunità di partecipare a una visita guidata e di toccare alcuni dei reperti esposti.

I volontari formati e i giovani con disabilità visiva:

Hanno pranzato e cenato al ristorante, avendo così la possibilità di mettere in pratica le conoscenze teoriche e pratiche acquisite durante il corso.

Hanno nuotato tutti insieme in una spiaggia vicina.