October 4, 2025 – FISLAypwd

Intervju z Nino

Ozadje in osnovne informacije

Kako bi opisali svojo oviranost?

Jaz imam zmerno motnjo v duševnem razvoju.

Kako ovira vpliva na vaše vsakdanje življenje?

Težko sem se učila, zato sem šla na posebno šolo, matematika mi je delala težave. Od takrat sem se marsikaj naučila, učim se o denarju. Danes pa ne čutim ovir.

Koliko ste stari in od kod prihajate?

Prihajam iz Rakitne, jutri bom 44.

Kakšne so vaše največje življenjske prioritete in cilji?

Moji največji cilji so da bi bila še bolj samostojna, da še napredujem.

Izkušnje z dejavnostmi

Katere športne ali prostočasne aktivnosti trenutno izvajate?

Boccia, namizni tenis, 2 pevska zbora, grem na sprehod, rada rišem in pišem, kuham, rada imam druženje, obiske. Ni mi preveč všeč, da bi bila čisto sama.

Kako ste se vključili v te aktivnosti (npr. prek šole, družine, prijateljev)?

Od prijateljice mami me je spodbudila, v Barjanskem listu sem prebrala o pevskem zboru, na začetku me je bilo strah, kako me bodo sprejeli, ampak je bilo lepo, sproščeno, zdaj se pa imamo lepo, včasih imamo kakšno praznovanje, včasih kdo kaj prinese za jesti. Veliko je ponavljanja, ko se učimo nove pesmi, sploh ne poznam not ampak pojem na pamet. Na namizni tenis sem začela hodit preko Sožitja. Preko VDC-ja sem se vključila v pevski zbor in boccio.

Kako pogosto sodelujete v teh dejavnostih?

Namizni tenis imam ob torkih, boccio ob četrtkih, pevski zbor v Centru Sonček je ob sredah, drug pevski zbor je ob petkih. Na namizni tenis z mano po novem hodi tudi mama. Z namiznim tenisom se udeležujem tudi tekmovanj in imam že veliko medalj.

Kakšne prilagoditve (če sploh) potrebujete za sodelovanje?

Ne potrebujem prilagoditev.

Motivacija in koristi

Zakaj vam je ta dejavnost pomembna?

Mene to osrečuje, grem v družbo, se sprostim, da nisem stalno doma, da se imam lepo.

Kako se zaradi teh aktivnosti počutite fizično in psihično?

To mi je kot telovadba, počutim se sproščeno, tam pozabim na vse in se imam prav fajn.

Ali so vam te aktivnosti pomagale izboljšati samozavest ali socialne veščine?

So mi pomagale. Premagala sem strah, na začetku sem bila živčna, nervozna, zdaj pa nisem več.

Ovire in izzivi

Kakšne izzive ste imeli pri vključevanju v športne ali prostočasne aktivnosti?

Nisem imela kaj posebnega, sem se kar dobro vključila v vse aktivnosti.

So bili pri tem vključeni kakšni stroški, dostopnost ali pomanjkanje podpore?

Na trening me pelje mama, zato nisem imela težav z dostopnostjo. Drugače grem tudi sama, z avtobusom.

Kako ste premagali te ovire (če ste jih)?

Nikoli nisem čutila, da bi me kaj oviralo.

Podpora in vpliv okolice

Kdo vas je najbolj podpiral pri vključevanju v aktivnosti?

Najbolj me je podpirala mama, sem se pa tudi sama odločila. Zaradi sebe grem rada, zato ne potrebujem veliko podpore.

Kako so te dejavnosti vplivale na vaše odnose z družino, prijatelji ali skupnostjo?

Kadar gremo nastopati z zborom, si med seboj pomagamo. Veliko se družimo s člani pevskega zbora Rakitna.

Pogled naprej

Katere aktivnosti bi še želeli poskusiti v prihodnosti?

Poskusila bi dramski krožek, plesni tečaj. Dramski krožek me že dolgo zanima, v preteklosti sem že bila vključena v dramski krožek, imeli smo lutke, vaje in nastope. Ena lutka je bila zelo velika in težka, zato me je bolela roka. Enkrat smo s pevskim zborom nastopali na radiu. Hodila sem tudi na plesne vaje.

Kakšne spremembe ali podpore bi si želeli za boljšo vključitev v aktivnosti?

Ne bi potrebovala več podpore, sem zadovoljna.

Kako bi po vašem mnenju šport in prosti čas lahko pripomogla k boljši integraciji mladih z oviranostmi?

Jaz mislim, da bi jim koristilo, da bi se udeleževali športnih aktivnosti, ker bi jim bilo bolj prijetno, fajn, sprostili bi se, mislim, da bi si povečali mrežo prijateljev, če bi ga seveda sprejeli.

Zaključne misli

Kaj bi svetovali drugim mladim z oviranostmi, ki se želijo vključiti v športne ali prostočasne aktivnosti?

Naj kar grejo, naj se čim več ufeležijo, naj spoznajo novo družbo. Naj poiščejo informacije o športnih aktivnostih, naj preberejo, izvejo od sorodnikov.

Intervju z Mašo

Ozadje in osnovne informacije

Kako bi opisali svojo oviranost?

Hodim na kratke razdalje s spremstvom, od pasu dol čutim zelo slabo. Uporabljam invalidski voziček. Imam spino bifido.

Kako ovira vpliva na vaše vsakdanje življenje?

Prikrajšana sem za vozniški izpit. Zelo rada bi veliko hodila naokrog, na kavo in v šoping, vendar se je težko uskladiti, ker potrebuješ nekoga da te pelje. Ker nas je v družini 6, se ni ravno lahko organizirati. Zdaj je moj brat moj osebni asistent, ki me zjutraj pripelje v VDC. Zdaj je to malo lažje.

Koliko ste stari in od kod prihajate?

Stara sem 29. Komaj čakam, da bom 30 in bom imela žurko. Prihajam iz Doba pri Domžalah.

Kakšne so vaše največje življenjske prioritete in cilji?

Najraje bi imela hišo na morju, kjer bi živela. Ko sem bila mlajša, sem vedno sanjala o fantu, ki bo imel možgane na pravem mestu, da se bom poročila in imela 4 otroke. Malo sem pogledala prstane in poročne obleke. Danes imam še vedno te želje.

Izkušnje z dejavnostmi

Katere športne ali prostočasne aktivnosti trenutno izvajate?

V šoli sem imela boccio, ki pa me ni več zanimala. Poslušam glasbo, sestavljam sestavljanke, ki so dobre za spomin. Pomagam doma, ukvarjam se s psom. Najrajši grem na koncerte, v Križankah sem redno na Bassiju. Če je možno, grem s prijatelji v bližnji kafič.

Kako ste se vključili v te aktivnosti (npr. prek šole, družine, prijateljev)?

Preko šole, družine in prijateljev. Grem pa vedno nekam v bližino, da ne obremenjujem drugih, da naj me vozijo.

Kako pogosto sodelujete v teh dejavnostih?

Trenutno sestavljam sestavljanke vsak dan. Za vikend začnem ob 11 dopoldne in končam ob 21.00. Ko nekaj začnem, moram to dokončati.

Kakšne prilagoditve (če sploh) potrebujete za sodelovanje?

Govoriti znam, malo me bega vrednost denarja, zato je dobro, da je z mano nekdo, ki se spozna na denar. Ko grem na pijačo, si zapišem ceno. Imam že cel seznam, zato da vem, koliko kaj stane in si že vnaprej pripravim dovolj denarja.

Motivacija in koristi

Zakaj vam je ta dejavnost pomembna?

Trudim se, da bi naš pes Sky poslušal tudi mene 😊, ker ne uboga preveč. Vedno sem bila nesamotarski človek, zato imam rada družbo.

Kako se zaradi teh aktivnosti počutite fizično in psihično?

Če sem s prijatelji, mi je zelo fajn. Ko sestavljam sestavljanke, si prižgem glasbo, kar me sprošča. Dobro je za moje možgane. Če mi nekaj ne gre, se pa s tem ne bom ukvarjala in se zaradi tega sekirala.

Ali so vam te aktivnosti pomagale izboljšati samozavest ali socialne veščine?

Ko grem s prijateljem na pijačo, zelo veliko govorim. Drugače se držim nazaj in pazim, kaj govorim, saj ni vse za vsakega. Včasih sem komu kaj zaupala, pa so povedali naprej, kar mi ni všeč.

Ovire in izzivi

Kakšne izzive ste imeli pri vključevanju v športne ali prostočasne aktivnosti?

Predvsem prevoz je težava. Pri bocci me je živciralo, ker me je gledalo veliko ljudi in opazovali so, kaj bom naredila. Ker nisem dobro vrgla, so bili jezni in zoprni.

Kako ste premagali te ovire (če ste jih)?

Oče mi je kupil motorni pogon za invalidski voziček (speedex). Zdravstveno zavarovanje mi ni želelo podeliti pravice do tega motorja.

Podpora in vpliv okolice

Kdo vas je najbolj podpiral pri vključevanju v aktivnosti?

Kar se sestavljank tiče, sta to oče in brat Maj. Trenutno sestavljam sestavljanko iz 1000 kosov. Za druženje s prijatelji ne potrebujem podpore oz. spodbude. V šoping grem še rajši.

Kako so te dejavnosti vplivale na vaše odnose z družino, prijatelji ali skupnostjo?

Na odnose s prijatelji zagotovo vpliva. Nekdo, ki bi želel samo sedeti doma in ima cele dneve čas, ne razume, da imam tudi druge obveznosti in nisem vedno na voljo, zato včasih pride do težav. Včasih rabim tudi malo počitka, zato ne morem takoj, ko pridem domov iz VDC, na pijačo.

Pogled naprej

Katere aktivnosti bi še želeli poskusiti v prihodnosti?

Harmoniko sem že igrala. Naučila me je osebna asistentka. Na plesne vaje ne rabim hodit, ker lahko plešem ob dobrem soplesalcu. Ples na vozičkih mi je bil dolgočasen. Mogoče bi se učila pogovorne španščine.

Kakšne spremembe ali podpore bi si želeli za boljšo vključitev v aktivnosti?

Nič posebnega, vključujem se v kavice in koncerte, znajdem se sama. Ni mi všeč, da se ljudje smilijo sami sebi. Zmenim se za prevoz in grem.

Kako bi po vašem mnenju šport in prosti čas lahko pripomogla k boljši integraciji mladih z oviranostmi?

Moj brat Maj je avtist in bi mu šport pomagal, vendar bi rabil nadzor. Po moje bi jim pomagalo. Vsaka stvar, kamor se vključijo, pomaga k integraciji.

Zaključne misli

Kaj bi svetovali drugim mladim z oviranostmi, ki se želijo vključiti v športne ali prostočasne aktivnosti?

Pozanimaš se na internetu, kakšne dejavnosti obstajajo. Če ti nekaj ni všeč, potem pač ne poskusiš. Če jim je vsaj malo všeč, pa naj se poskusijo vključiti.

Individualni intervju z E. M.

Si do sedaj že sodelovala v kakšni dejavnosti za samostojno življenje?

E. M. je 27-letna mlada ženska, pri kateri so po poškodbi hrbtenjače diagnosticirali hemiplegijo. Stara je bila 21 let, ko je doživela prometno nesrečo. Pred nesrečo je pomagala očetu pri administrativnih opravilih v družinskem podjetju. Bila je osredotočena na osebni razvoj in samostojno opravljala vsa gospodinjska opravila. Rada je telovadila in jedla dobro hrano ter imela veliko prijateljev. Živela je sama v svojem stanovanju. Po nesreči se je njeno življenje močno spremenilo in dve leti je potrebovala, da se je sprijaznila z novo situacijo ter dosegla zadovoljivo raven samostojnosti in rehabilitacije. Obiskovala je fizioterapijo približno eno leto in imela 15 psiholoških obravnav. Imela je nihanja razpoloženja, pogosto anksioznost, utrujenost, strah pred vožnjo in motnje spanja. Doživljala je panične napade, ki so se začeli en teden po nesreči in trajajo še danes. Zaradi težav pri opravljanju administrativnih nalog je nehala delati. Izgubila je zanimanje za osebno nego in prekinila stike s prijatelji. Hrana je izgubila pomen, pogosto se je prehranjevala z nezdravo hitro hrano. Njeni starši in prijatelji so bili zelo zaskrbljeni in so poiskali specializirane rehabilitacijske storitve, da bi ji pomagali pri okrevanju. Na začetku je bilo zelo težko, saj E. M. ni imela motivacije. Ker v mestu ni bilo javnih specializiranih storitev, so se starši obrnili na zasebni rehabilitacijski center v bližnji Larisi. Rehabilitacijska ekipa (psiholog, fizioterapevt in delovni terapevt) je zanjo pripravila trimesečni program. Po treh mesecih je E. M. prešla iz invalidskega vozička na oporno berglo. Napredek jo je motiviral za nadaljevanje fizioterapije in delovne terapije. Začela je obiskovati specializirano telovadnico, po devetih mesecih pa še običajno telovadnico. Delovni terapevt jo je naučil vsakodnevnih opravil, med drugim tudi samostojnega kuhanja. Berglo uporablja le, ko je zelo utrujena ali mora veliko hoditi. Socialni delavki, ki je vodila intervju, je povedala, da je bilo obdobje okrevanja zelo težko in da je sprva mislila, da »se nikoli več ne bo zbudila«. Danes – po skoraj dveh težkih letih – pomaga mladim z motnjami v duševnem razvoju pri preprostih plesnih dejavnostih in gibalnih igrah, ki prispevajo k razvoju telesnih, socialnih in komunikacijskih veščin, potrebnih za vključevanje v družbo.

S kom živiš? Kako je organiziran tvoj dan? Katere so tvoje glavne dejavnosti doma?

E. M. živi sama v stanovanju in je večinoma neodvisna. Pomoč potrebuje le pri čiščenju stanovanja, ko povabi prijatelje na kosilo ali ko gre na težje dostopne kraje. Začela je ponovno delati, obiskuje plesne tečaje in je zdaj Zumba inštruktorica za mlade z motnjami v duševnem razvoju v plesni šoli Social Dance School Volonesia v Volosu. Poleg tega je zaposlena s polnim delovnim časom v administraciji očetovega podjetja.

Kako ti starši, družina in prijatelji pomagajo pri vsakdanjih opravilih? Kako bi želela, da te podpirajo?

Želi si, da bi ji starši in bližnji prijatelji bolj zaupali, prenehali skrbeti, da se ji bo kaj zgodilo ali da česa ne bo zmogla. Ceni njihov interes in skrb, vendar si želi, da bi jo podprli le takrat, ko sama zaprosi za pomoč. Njena želja je biti neodvisna.

Kaj običajno počneš doma in zunaj doma? Česa bi rada počela več? Kaj novega bi se rada naučila?

E. M. zelo rada bere strokovne knjige, knjige o zdravem prehranjevanju in drugo izobraževalno gradivo, iz katerega črpa ideje za svoje delo z mladimi z oviranostmi. Rada obiskuje plažo in hodi na izlete.

Imaš možnost živeti ločeno od staršev? Si to že storila? Si to želiš?

Živi sama v stanovanju, ki je prilagojeno njenim potrebam. Ima vse potrebne pripomočke – posebej v kopalnici in kuhinji. Tudi dnevna soba je udobna in pogosto vabi prijatelje na obisk.

Kaj bi po tvojem mnenju morali vključiti v priročnik, ki ga pripravljamo? Kakšna bi bila tvoja priporočila?

Na podlagi pogovorov z mladimi z intelektualnimi oviranostmi je spoznala, kako pomembno je, da ti mladi sodelujejo v dejavnostih skupaj z vrstniki iz splošne populacije. Zavedati se je začela razlike med integracijo in vključevanjem – v tem, da ni dovolj organizirati dejavnosti le za osebe z ovirami, temveč da morajo biti dejavnosti skupne, z enakovredno udeležbo oseb z in brez oviranosti. Zato bi želela, da priročnik vsebuje:

jasna navodila, kako organizirati in izvajati dejavnosti za skupine z različnimi sposobnostmi
navodila za obvladovanje kriznih situacij pri delu z mladimi z motnjami v duševnem razvoju
tehnike sproščanja in različne ogrevalne vaje
videoposnetke z vajami v praksi – gibalne igre, joga igre, ki spodbujajo otroke/mlade k učenju, aktivnemu sodelovanju in zabavi.

Individualni intervju z A. S.

Si do sedaj že sodeloval v kakšni dejavnosti za samostojno življenje?

A. S. je 29-letni mlad moški z okvaro vida. Vid je izgubil pri 24 letih v prometni nesreči. Študiral je informacijsko podporo in storitve za stranke v klicnih centrih in bil na začetku svoje poklicne poti, ko se je zgodila nesreča. Nesreča je vse prekinila, dokler mu zdravnik ni svetoval obiska Centra za izobraževanje in rehabilitacijo slepih v Solunu. V tem centru se je 5 let usposabljal na področju orientacije in mobilnosti, kar je temelj za razvoj samostojnosti pri ljudeh z okvaro vida. Med intervjujem je poudaril, da je za osebo z okvaro vida orientacija in mobilnost prisotna vsako sekundo dneva, ko raziskuje okolico in z njo vzpostavlja stik. Po 5 letih usposabljanja se A. S. lahko samostojno giblje s palico ali psom vodnikom in opravlja vsa vsakodnevna opravila.

Med razvojem veščin za samostojno življenje je nadaljeval študij na Univerzi v Makedoniji, na oddelku za družbene, humanistične vede in umetnost, kjer je diplomiral iz izobraževanja in socialne politike.

Pridobil je certifikat za poznavanje brajice ter se izobraževal na Grški akademiji za nevro-lingvistično programiranje (NLP), kjer je pridobil naziv NLP Master Practitioner s specializacijo za okvaro vida.

S kom živiš? Kako je organiziran tvoj dan? Katere so tvoje glavne dejavnosti doma?

A. S. živi v svojem stanovanju in ima veliko prijateljev, večinoma brez oviranosti. Zaposlen je za polni delovni čas kot pisarniški delavec v večjem grškem podjetju. Poleg službe je prostovoljec v Centru za izobraževanje in rehabilitacijo slepih v Solunu, kjer ozavešča širšo javnost o oviranostih, organizira kampanje in posebne dogodke, poučuje tehnike spremljanja za slepe ter informira o koristi psov vodnikov.

Kako ti starši, družina in prijatelji pomagajo pri vsakdanjih opravilih? Kako bi želel, da te podpirajo?

A. S. je povedal, da mu je usposabljanje za samostojno življenje in spoznavanje sodobne tehnologije odprlo povsem nov svet možnosti. Mobilni telefon je zanj nepogrešljivo orodje – omogoča varnost pri samostojnem gibanju in hitro pomoč v nujnih primerih. Po nesreči ga je skrbelo, da ljudje ne bodo želeli biti z nekom z oviranostjo, a z napredovanjem usposabljanja je pridobil samozavest in vero, da si – tako kot vsi drugi – zasluži prijateljstvo in ljubezen. Prijatelji mu veliko pomenijo in mu stojijo ob strani. Hvaležen je tudi staršem za njihovo skrb. Zdaj si želi, da bi prijatelji ostali prijatelji, starši starši, družina pa družina – brez pretirane skrbi ali zaščitništva.

Kaj običajno počneš doma in zunaj doma? Česa bi rad počel več? Kaj novega bi se rad naučil?

Doma rad bere, kuha, se druži s prijatelji. Kot prostovoljec v centru slepih pomaga otrokom in mladim z ovirami pri učenju veščin za samostojno življenje, jih spodbuja k čim večji neodvisnosti, ozavešča širšo javnost o oviranostih, organizira dogodke, poučuje tehnike spremljanja in govori o koristih psov vodnikov. Učenje in nadgrajevanje znanja sta zanj neprekinjen proces – želi se naučiti vsega, kar mu bo pomagalo živeti kakovostno življenje.

Ali si že kdaj živel ločeno od staršev? Si si to želel?

A. S. že živi samostojno v svojem stanovanju, za kar ima dovolj prihodkov, vse potrebno znanje, predvsem pa moč volje in željo, da živi polno življenje in prispeva k dobrobiti drugih, ki so doživeli podobne življenjske preizkušnje.

Kako si predstavljaš svoje bivanje? S kom bi rad živel? Kako si predstavljaš stanovanje? Kaj potrebuješ za popolno funkcionalnost?

Trenutno že živi neodvisno in načrtuje skupno življenje s svojo partnerko. Njuno stanovanje je že popolnoma prilagojeno njegovim potrebam. Je navdušenec nad novo tehnologijo in vedno odprt za uvajanje novih naprav in pripomočkov, ki lahko še dodatno izboljšajo kakovost njegovega življenja.

Kaj bi po tvojem mnenju morali vključiti v priročnik, ki ga pripravljamo? Kakšna bi bila tvoja priporočila?

A. S. je sodeloval pri pomembnem projektu o dostopnosti v Grčiji, ki je vključeval prilagoditev trgovin za osebe z okvaro vida. Projekt je pokazal, da je mogoče doseči odlične rezultate, kadar strokovnjaki sodelujejo z osebami z invalidnostmi.

Po njegovem mnenju bi moral priročnik:

imeti jasno zastavljeno pot, kako zagotavljati dostopnost in samostojno življenje za osebe z ovirami;
vsebovati posebno poglavje za oblikovalce politik, ki na jasen način predstavi, zakaj mora biti samostojno življenje prednostna naloga v sodobni družbi;
biti uporabniku prijazen, z ilustracijami in dodatnimi viri;
biti razdeljen na dva dela: en del za uporabnike, en del za odločevalce, da bo vsebina ciljno usmerjena in bo priročnik dejansko uporabno orodje za bralce.

Individualni intervju z A. A.

Ali si do sedaj že sodeloval v kakšni dejavnosti za samostojno življenje?

A. A. je 18-letni fant z zmerno motnjo v duševnem razvoju in motnjami iz avtističnega spektra, ki ovirajo učno uspešnost in vplivajo na njihov socialni razvoj. Posebno izobraževanje je začel pri 2 letih in pol. A. A. ima težave z razumevanjem abstraktnih pojmov, kar je pogosta jezikovna motnja, ki otežuje učenje branja in osnovnih veščin. Skozi leta je prejemal pomoč z logopedsko obravnavo za odpravo jecljanja, pomoč pri pisanju zaradi težav z oblikovanjem črk ter s športno vzgojo za krepitev telesa. Obiskoval je vrtec, nato pa redno osnovno šolo. Imel je težave s štetjem, preprostimi analogijami in razločevanjem predmetov. Njegova učiteljica je staršem predlagala, da sinu nudijo vzporedno podporo s pomočjo specialnega pedagoga, ki so ga financirali sami.

A. A. si je želel izboljšati koordinacijo roka–oko, da bi lahko igral športne igre kot njegovi vrstniki. Učitelj športne vzgoje mu je pomagal razviti te sposobnosti. Ko je dejavnosti začel pravilno izvajati, je A. A. izjavil, da »postaja vse bolj spreten«. Njegova nova zmožnost brcanja žoge ga je spodbudila, da je začel preizkušati različne igralne položaje. Starši poročajo, da je njihov sin postal bolj samozavesten in je presenetil vse z igranjem košarke – česar si prej niti sam ni predstavljal. Njegov srednješolski učitelj, usposobljen za poučevanje življenjskih veščin za učence z motnjami v duševnem razvoju, je tesno sodeloval s starši pri razvoju njegove samostojnosti.

Danes ima A. A. dobre higienske in osebne negovalne navade, osnovne veščine za vsakdanja hišna opravila (pogrinjanje mize, pomivanje posode, pometanje, brisanje tal, postiljanje postelje), dobre komunikacijske sposobnosti, še vedno pa potrebuje pomoč pri vključevanju v pogovor.

S kom živiš? Kako je organiziran tvoj dan? Katere so tvoje glavne vsakodnevne dejavnosti doma?

A. A. živi z družino (mama, oče in brat). Od 8.00 do 13.00 obiskuje srednjo poklicno šolo, kjer prejema teoretično in praktično usposabljanje s področja vrtnarstva in nadaljuje z učenjem vsakodnevnih veščin za samostojno življenje. Popoldne pomaga mami pri hišnih opravilih: pogrinjanje mize, pomivanje posode, pometanje, brisanje tal. Dvakrat tedensko trenira košarko, vsako soboto pa jo igra s svojim bratom in prijatelji. Rad riše pokrajine in igra elektronske igrice z bratom. Občasno z družino ob koncih tedna odidejo na podeželje, kjer očetu pomaga pri kmečkih opravilih. Med tednom gre z mamo v trgovino.

Kako ti starši, družina in prijatelji pomagajo pri vsakodnevnih opravilih? Kako bi želel, da te podpirajo?

Zjutraj ga v šolo spremlja mama, na treningih mu pomagajo brat ali drugi sorodniki. Družina je zelo podporna pri opravilih, ki jih ne zmore sam. A. A. to pomoč ceni in si želi, da bi ga podpirali, dokler ne bo sposoben vsega opraviti sam – tudi pri samostojnem življenju, prostem času in delu. Njegova želja je, da bi nekoč živel samostojno in imel dovolj finančnih sredstev za to, vendar bi rad, da so mu družinski člani še vedno blizu in ga podpirajo.

Kaj običajno počneš doma in zunaj doma? Česa bi rad počel več? Kaj novega bi se rad naučil?

Doma najraje pomaga pri gospodinjstvu ali riše. Med tednom gre z družino v trgovino, enkrat tedensko igra košarko s prijatelji. Večina njegovih dejavnosti je v družbi družine ali prijateljev. Rad bi bil bolj samostojen pri prevozih in opravljanju stvari brez pomoči drugih – tako v prostem času kot na delovnem mestu.

Imaš možnost živeti izven doma? Si to že poskusil? Bi si želel?

Doslej še ni živel ločeno od družine. Trenutno si tega ne želi, saj ga skrbi negotovost in morebitne težave. Vendar pa si v prihodnosti želi živeti s svojo punco v hiši, ki bi bila blizu družine. Verjame, da je to s pravo podporo mogoče, čeprav se zaveda, da to ne bo enostavno.

Če bi lahko, kako si predstavljaš samostojno življenje? S kom bi živel? Kako bi izgledalo tvoje stanovanje? Kaj potrebuješ, da bo tvoje bivanje popolnoma prilagojeno tvojim potrebam?

Želi si živeti s punco v stanovanju s sodobno opremo, po možnosti blizu družine. Najraje bi imel hišo z vrtom, kjer bi lahko sadil rože in preživljal prosti čas. Dom si predstavlja kot dostopen, funkcionalen, sodobno opremljen in z vsemi tehničnimi pripomočki, ki olajšajo življenje.

Kaj si želiš, da vključimo v priročnik, ki ga pripravljamo? Kakšna bi bila tvoja priporočila?

navodila za obvladovanje stresa in ukrepanje v nujnih primerih
enostavna in vključujoča razlaga, kako prenoviti stanovanje, da bo dostopno in funkcionalno glede na različne oblike oviranosti
nasveti in navodila za samostojno življenje, vključno z vsakodnevnimi nalogami
ažurne informacije o tehničnih pripomočkih in njihovi uporabi

Интервју са Нином

Како бисте описали свој инвалидитет или оштећење?

Имам умерени интелектуални инвалидитет.

Како ваш инвалидитет утиче на ваш свакодневни живот?

Имала сам потешкоћа са учењем, па сам ишла у специјалну школу, а математика ми је била посебно изазовна. Од тада сам много научила и учим о управљању новцем. Данас се не осећам ограничено својим инвалидитетом.

Колико имате година и одакле сте?

Из Ракитне сам (близу Љубљане) и ускоро ћу напунити 44 године.

Који су ваши највећи животни приоритети и циљеви?

Моји главни циљеви су да постанем још самосталнија и да наставим да напредујем.

Којим спортским или рекреативним активностима се тренутно бавите?

Боћање, стони тенис, два хора, шетња, цртање и писање, кување и уживам у дружењу и посетама. Не волим превише да будем потпуно сама.

Како сте се укључили у ове активности (нпр. преко школе, породице, пријатеља)?

Мама моје пријатељице ме је охрабрила, а о хору сам читала у новинама „Барјански лист“. У почетку сам била забринута како ћу бити прихваћена, али испоставило се да је дивно и опуштено. Сада уживамо у томе, понекад славимо, а повремено неко донесе храну. Има пуно понављања када учим нове песме, али их певам напамет, јер не знам ноте. Почела сам са стоним тенисом преко Звезе Сожитје (Словеначко удружење за особе са интелектуалним инвалидитетом) и придружила сам се хору и боћању преко Звезе Сончек (Удружење за церебралну парализу Словеније) радно-окупационог центра, где радим.

Колико често учествујеш у овим активностима?

Имам стони тенис уторком, боћање четвртком, хор радно- окупационог центра средом и други хор петком. Мама ми се недавно придружила на стоном тенису. Такође учествујем на такмичењима у стоном тенису и већ сам освојила много медаља.

Која прилагођавања (ако их има) су вам потребна да бисте учествовали?

Не требају ми никаква прилагођавања.

Зашто су вам ове активности важне?

Чине ме срећним, могу да се дружим, опустим и не будем стално код куће. Одлично се проводим.

Како вас ове активности чине да се осећаш физички и ментално?

То је за мене као вежбање. Осећам се опуштено, заборавим све док сам тамо и заиста уживам.

Да ли су вам ове активности помогле да побољшате самопоуздање или друштвене вештине?

Помогле су ми. Превазишла сам своје страхове, у почетку сам била нервозна и анксиозна, али сада више нисам.

Са којим изазовима сте се суочили при укључивању у спортске или рекреативне активности?

Нисам се суочила ни са чим значајним, добро сам се интегрисала у све активности.

Да ли је било неких трошкова, проблема са приступачношћу или недостатка подршке?

Мама ме вози на тренинг, тако да нисам имала проблема са приступачношћу. Иначе, идем сама, користећи аутобус.

Како сте превазишли ове препреке (ако си их имала)?

Никада нисам осећала да ме нешто спутава.

Ко вас је највише подржао у укључивању у активности?

Моја мама ме је највише подржала, али сам и сама доносила одлуке. Уживам да радим сама, тако да ми не треба много подршке.

Како су ове активности утицале на ваше односе са породицом, пријатељима или заједницом?

Када наступамо са хором, помажемо једни другима. Много се дружимо са члановима хора Ракитна.

Које активности бисте волели да испробате у будућности?

Волела бих да испробам драмски клуб и курс плеса. Драма ме занима већ дуго. У прошлости сам била део драмског клуба где смо користили лутке, имали пробе и наступали. Једна од лутака је била веома велика и тешка, па ме је рука болела. Једном смо наступали са хором на радију. Такође сам похађала часове плеса и волела бих поново да их испробам.

Које промене или подршку бисте волели да имате за боље учешће у активностима?

Не треба ми више подршке, срећна сам.

По вашем мишљењу, како би спорт и рекреативне активности могле да помогну бољој интеграцији младих са инвалидитетом?

Мислим да би им користило да учествују у спортским и рекреативним активностима јер би се осећали боље, уживали и опуштали. Такође мислим да би им то помогло да прошире круг пријатеља, све док су прихваћени такви какви јесу.

Који савет бисте дали другим младим људима са инвалидитетом који желе да се укључе у спорт или рекреативне активности?

Само напред, укључите се што је више могуће и упознајте нове људе. Потражите информације о спортским активностима, читајте о њима или питајте своје рођаке.

Интервју са Машом

Како бисте описали свој инвалидитет или оштећење?

Могу да ходам само кратке удаљености уз помоћ и имам веома мало осећаја од струка надоле. Користим инвалидска колица. Имам спину бифиду.

Како ваш инвалидитет утиче на ваш свакодневни живот?

Не могу да добијем возачку дозволу. Волела бих да више излазим, да пијем кафу и идем у куповину, али је тешко координисати јер ми је потребан неко да ме вози. Пошто нас је шесторо у породици, није увек лако организовати се. Тренутно ми је брат лични асистент и ујутру ме вози у центар за радне активности. Сада је мало лакше.

Колико имате година?

Имам 29 година. Једва чекам да напуним 30 година и направим забаву.

Који су ваши највећи животни приоритети и циљеви?

Волела бих да имам кућу поред мора, где бих могла да живим. Када сам била млађа, увек сам сањала о мушкарцу који је „здрав и прав“ за којег бих се удала и имала четворо деце. Чак сам гледала и прстење и венчанице. И данас имам те жеље.

Којим спортским или рекреативним активностима се тренутно бавите?

Бавила сам се боћањем у школи, али ме то више не занима. Слушам музику, решавам загонетке, што је добро за мој мозак. Помажем код куће и проводим време са својим псом. Волим да идем на концерте и редовно присуствујем концерту Басија (певача) у Крижанкама. Ако је могуће, идем у оближњи кафић са пријатељима.

Како сте се укључили у ове активности (нпр. преко школе, породице, пријатеља)?

Преко школе, породице и пријатеља. Увек идем негде у близини како не бих оптерећивао друге да ме возе.

Колико често учествујете у овим активностима?

Тренутно слажем слагалицу сваки дан. Викендом почињем у 11:00 и завршавам у 21:00. Када нешто почнем, морам то и да завршим.

Која прилагођавања (ако их има) су вам потребна да бисте учествовали?

Могу да говорим, али ме понекад збуни вредност новца, па је добро имати некога са собом ко разуме новац. Кад идем на пиће, запишем цену. Имам цео списак тако да знам колико шта кошта и припремим довољно новца унапред.

Са којим изазовима сте се суочили приликом укључивања у спорт или рекреативне активности?

Главни изазов је превоз. У боћању сам се фрустрирала јер ме је много људи посматрало са исчекивањем да виде шта ћу урадити. Пошто нисам добро бацала лопту, неки њуси су постајали љути и непријатни.

Како сте превазишли ове препреке (ако сте их имали)?

Тата ми је купио моторизовани додатак за моја инвалидска колица (Спидекс). Моје здравствено осигурање није хтело да ми одобри право да користим овај моторизовани додатак, па смо морали да га купимо.

Ко вас је највише подржао у укључивању у активности?

Када су у питању слагалице, мој тата и мој брат Мај ме највише подржавају. Тренутно радим на слагалици од 1000 делова. Не треба ми подршка или охрабрење за дружење са пријатељима и заправо још више уживам у куповини.

Како су ове активности утицале на ваше односе са породицом, пријатељима или заједницом?

Дефинитивно утичу на моја пријатељства. Неко ко само жели да седи код куће цео дан и има пуно слободног времена можда не разуме да имам друге обавезе и да нисам увек доступна, што понекад ствара проблеме. Такође ми је потребан одмор, па не могу одмах да одем на пиће након што се вратим кући из радно-окупационог центра.

Које активности бисте желели да испробате у будућности?

Већ сам свирала хармонику. Мој лични асистент ме је научио. Не морам да идем на часове плеса јер могу добро да плешем без инвалидских колица ако имам доброг партнера за плес. Плес у инвалидским колицима ми је био досадан. Можда бих желела да научим шпански.

Које промене или подршку бисте желели за боље учешће у активностима?

Ништа посебно. Већ учествујем у изласцима на кафу и концертима и то сама организујем. Не волим када људи сажаљевају себе. Организујем превоз и идем.

По вашем мишљењу, како би спорт и рекреативне активности могле помоћи бољој интеграцији младих са инвалидитетом?

Мој брат Мај је аутистичан и спорт би му помогао, али би му био потребан надзор. Мислим да би то било корисно. Свака активност којој се придруже помаже у интеграцији.

Који савет бисте дали другим младим људима са инвалидитетом који желе да учествују у спортским или рекреативним активностима?

Потражите различите активности на интернету. Ако вас нешто не занима, не морате да покушавате. Али ако вам се чини и мало занимљивим, покушајте и укључите се.

Интервју са А.С.

Да ли сте до сада учествовали у некој активности за самосталан живот?

А.С. је двадесетдеветогодишњи младић са оштећењем вида. Младић је изгубио вид у 24. години у саобраћајној несрећи. Студирао је Информативне услуге у кол центру и Услуге за кориснике, био је на почетку своје каријере када се догодила несрећа. Несрећа је зауставила све у његовом животу док му лекар није препоручио да оде у Центар за образовање и рехабилитацију слепих у Солуну.

У овом рехабилитационом центру, 5 година је прохађао обуку за оријентацију и мобилност, што је темељ развоја аутономије код особа са оштећењем вида. Током интервјуа, изјавио је да се за студента са оштећењем вида оријентација и мобилност одвијају сваког тренутка у дану, док особа истражује околину око себе и интерагује са њом.

Након 5 година обуке, А.С. је био у стању да се самостално креће користећи бели штап или пса водича и да обавља све свакодневне задатке. Током обуке за развој вештина самосталног живота, наставио је студије на Универзитету Македоније, Одсек за друштвене, хуманистичке и уметничке науке, где је стекао диплому образовања и социјалне политике, смер целоживотно учење. Такође је стекао сертификат о познавању Брајевог писања и читања и студирао је на Хеленској академији за неуролингвистичко програмирање, где је стекао звање НЛП мастер практичара специјализованог за оштећење вида.

С киме живиш? Како ти је организован дан? Које су твоје главне активности током дана код куће?

А.С. живи у свом стану и има много пријатеља, већина њих нема никакав инвалидитет. Ради пуно радно време као канцеларијски радник у великој грчкој компанији и паралелно са тим посвећује своје време волотирању у Центру за образовање и рехабилитацију слепих, филијала у Солуну, информишући јавност о питањима инвалидитета, организујући кампање и посебне догађаје, подучавајући технике пратње и информишући људе о предностима паса водича.

Како те родитељи, породица и пријатељи подржавају у обављању свакодневних активности? Како би желео да те подрже?

А.С. је изјавио да му је обука о вештинама самосталног живота и асистивној технологији отворила потпуно нови свет могућности. Мобилни телефон је спас за особе са инвалидитетом којима је потребна сигурност када особа путује сама или јој је потребна хитна нега.

Изјавио је да се након несреће бринуо да нико неће желети да буде виђен поред особе са инвалидитетом, међутим, како је његова обука постепено напредовала, стекао је самопоуздање и самопоштовање да верује да, баш као и сви други, може пронаћи пријатељство и љубав. Пријатељства су му увек много значила и његови пријатељи су увек били ту за њега. Његови родитељи су бринули о њему и он је за то веома захвалан. Сада жели да му пријатељи буду пријатељи, родитељи само родитељи, а породица породица.

Шта обично радиш код куће? А ван куће? Шта би желео више да радиш? Шта ново би желео да научиш?

Читање, кување, излазак са пријатељима. Као волонтер у Центру за образовање и рехабилитацију слепих, он покушава да помогне деци/младима са инвалидитетом, да науче вештине самосталног живота и да науче да буду што самосталнији. Такође ради на информисању јавности о питањима инвалидитета, организује кампање и посебне догађаје, подучава технике пратње и информише људе о предностима паса водича. Учење и надоградња вештина су за њега континуирани процес и он тежи да научи све што ће му бити од користи за цео живот.

Да ли имаш прилику да живиш ван куће својих родитеља? Да ли си то до сада радио? Да ли би желео?

А.С. већ живи самостално у свом стану. Зарађује приход који му то омогућава, као и сва обука коју је прошао. Међутим, најважније је да има одлучност и вољу да живи живот пуним плућима и допринесе добробити других који су патили од сличних хендикепа у свом животу.

Ако желите самостално да живиш, како то замишљаш? Са ким би желео да живиш? Како замишљаш да изгледа твој стан? Шта ти је потребно да би био потпуно функционалан у односу на твоје потребе?

Он већ успева да живи самостално и планира да живи заједно са својом девојком. Стан је већ потпуно опремљен и оперативан у складу са његовим потребама. Љубитељ је нових технологија и отворен је за увођење нових уређаја и других помагала која ће додатно побољшати квалитет његовог живота.

Шта би желео да буде део водича који ћемо креирати? Шта би биле твоје препоруке?

А.С. је био део радног тима који је покренуо и спровео веома важан и јединствен пројекат приступачности у Грчкој, који се односи на интеграцију одговарајућих објеката у дизајн супермаркета како би био приступачан особама са оштећеним видом.

Овај пример добре праксе практично показује одличне резултате који се добијају када стручњаци тесно сарађују са особама са инвалидитетом.

По његовом мишљењу, водич би требало да постави јасан путоказ ка приступачности и самосталном животу за особе са инвалидитетом. Један део водича требало би да буде намењен креаторима политике и да јасно, корак по корак, дефинише како самосталан живот треба да буде главни приоритет у цивилизованом друштву.

Уредници би требало да дају приоритет темама и учине водич лаким за читање уз доступне илустрације и референце. Једна идеја би могла бити да се водич подели на два одвојена дела, један за кориснике и један за креаторе политике, како би информације биле циљане, што га чини корисним алатом за читаоце.

Индивидуални интервју са Е.М.

Да ли сте до сада учествовали у некој активности за самосталан живот?

Е.М. је млада жена од 27 година са дијагнозом хемиплегије узроковане повредом кичмене мождине. Имала је 21 годину када је доживела саобраћајну несрећу.

Пре несреће

Радила је на административним пословима како би подржала очеву фирму.

Била је фокусирана на лични развој и обављала је све кућне послове.

Волела је вежбе у теретани и добру храну и имала је много пријатеља. Живела је у свом стану. Након несреће, њен живот се драматично променио и две године се борила да се помири са новом ситуацијом и постигне задовољавајући ниво аутономије и рехабилитације.

Похађала је курсеве физиотерапије око годину дана и имала је 15 сеанси са психологом.

Имала је лоше расположење и често била анксиозна, уморна и развила је фобију од вожње, а њен образац спавања је био веома поремећен.

Патила је од напада панике који су почели недељу дана након несреће и трају до данас. Након несреће, имала је потешкоћа у обављању административних задатака на послу и потом је престала да ради. Изгубила је интересовање за личну негу и престала је да се виђа са другим људима и пријатељима. Више није била заинтересована за исхрану и често је јела храну за понети и брзу храну.

Њени родитељи и сви њени пријатељи били су веома забринути због њеног здравственог стања и тражили су посебне рехабилитационе услуге које би јој помогле да се што више опорави. У почетку је било веома тешко јер Е.М. није имала мотивацију. Немајући специјализоване јавне услуге у граду, родитељи су се обратили приватном рехабилитационом центру у оближњој Лариси.

Тим за опоравак, састављен од психолога, физиотерапеута и ерготерапеута, направио је план рехабилитације за 3 месеца. Након 3 месеца, Е.М. је прешла са инвалидских колица на штаке за лактове. Овај напредак мотивисао је Е.М. да настави програм физиотерапије и радне терапије. Почела је да иде на специјализовану теретану, а након још девет месеци на обичну теретану.

Ерготерапеут јој је помагао да обавља свакодневне задатке, између осталог да самостално кува и користи штаке само када је веома уморна или када много хода.

У разговору са социјалним радником који је водио интервју, Е.М. је рекла да јој је период опоравка био веома тежак, „мислила је да се никада више неће пробудити“. Међутим, сада, након скоро 2 тешке године, може да помогне младима са менталним инвалидитетом да учествују у једноставним плесним активностима и једноставним покретним играма за развој физичких, социјалних и комуникативних вештина неопходних за њихову интеграцију у друштво.

С киме живиш? Како вам је организован дан? Које су ваше главне активности током дана код куће?

Е.М. живи сама у свом стану и у великој мери је независна. Потребна јој је помоћ само када обавља генерално чишћење по кући, када позива пријатеље да једу заједно и када иде на неприступачна места. Почела је да ради и похађа часове плеса, а сада је инструкторка зумбе за младе са менталним инвалидитетом у школи социјалног плеса Волонесија у Волосу. Запослена је у очевој фирми у којој обавља административне послове.

Желела би да јој родитељи и блиски пријатељи верују, да престану да брину да би могла да доживи несрећу или да неће моћи да се сама снађе. Цени интересовање које људи око ње показују, али жели да буде независна и да добије подршку тек када затражи помоћ.

Шта обично радиш код куће? А ван куће? Шта би желео више да радиш? Шта ново би желео да научиш?

Е.М. воли да чита научне књиге, књиге о здравој исхрани и друге образовне материјале из којих може да црпи идеје за свој пројекат са младима са инвалидитетом. Воли да иде на плажу и да иде на излете.

Да ли имаш прилику да живиш ван куће својих родитеља? Да ли си то до сада радила? Да ли би желела?

Живи сама у стану прилагођеном њеним потребама. Место у којем живи има све потребне садржаје, посебно у купатилу и кухињи. Чак је и дневна соба удобна и често позива пријатеље у посету.

Шта би желела да буде део водича који ћемо креирати? Шта би биле твоје препоруке?

Из разговора које је водила са младима са интелектуалним инвалидитетом, схватила је да је веома важно да учествују у активностима са својим вршњацима из шире јавности. Она разуме да су интеграција и инклузија различити концепти јер постоји велика разлика између организовања активности искључиво за особе са инвалидитетом и организовања активности у којој особе са и без инвалидитета учествују заједно, подједнако ангажоване, па би желела:

јасна упутства о томе како може да организује и спроводи активности за групе са мешовитим способностима
упутства за управљање кризама у раду са младима са менталним инвалидитетом
технике опуштања и различите технике загревања
видео са практичним применама / покретним играма, јога играма за мотивисање деце/младих да уче/буду активни и да се забаве.

Индивидуални интервју са А.А.

Да ли сте до сада учествовали у некој активности за самосталан живот?

А.А. је осамнаестогодишњи младић са умереном менталном ретардацијом и поремећајима из аутистичног спектра који спречавају децу да постигну академски успех и ометају њихов друштвени развој. Његово специјално образовање је почело са 2,5 године. А.А. има потешкоће у разумевању апстракција, уобичајени језички поремећај који му отежава учење читања и стицање основних вештина. Током година, добијао је помоћ у логотерапији како би се елиминисало муцање, у писању како би му се помогло са формирањем слова и физичком васпитању како би ојачао. Ишао је у вртић, а затим у редовну школу. Имао је потешкоћа са бројањем, прављењем једноставних аналогија и разликовањем предмета. Његова учитељица је предложила родитељима А.А. да свом сину понуде паралелну подршку од стране наставника специјалног образовања кога би они плаћали.

А.А. је желео да побољша координацију око/рука како би могао да се бави спортом као сви његови вршњаци у школи. Наставник физичког васпитања му је помогао да побољша своје способности. Када су активности биле правилно изведене, А.А. је известио да је „постајао вештији због тих активности“.

Његова новооткривена способност да шутира лопту подстакла га је да буде авантуристичкији и да игра на различитим позицијама у игри. Његови родитељи су изјавили да је њихов син постао самопоузданији и да је могао да игра друге игре, укључујући кошарку, изненађујући све својим вештинама, јер је то нешто што он и други око њега нису могли ни да замисле.

Његов наставник у средњој школи, обучен за учење свакодневних животних вештина за ученике са менталним инвалидитетом, блиско је сарађивао са родитељима А.А. како би развио и применио његове способности за аутономни живот.

Тако да сада А.А. поседује:

Добре хигијенске вештине и вештине личне неге
Основне вештине за обављање свакодневних послова чишћења (постављање стола, прање судова, метење, брисање, намештање кревета, итд.)
Добре комуникацијске вештине, иако му је и даље потребна помоћ да започне и учествује у дискусији.

С киме живиш? Како вам је организован дан? Које су ваше главне активности током дана код куће?

А.А. живи са својом породицом (мајком, оцем и братом). Од 8:00 до 13:00 часова похађа Вишу стручну школу где добија теоријску и практичну обуку из баштованства и наставља обуку у вештинама самосталног свакодневног живота.

Поподне помаже мајци да постави сто, пере судове, мете и брише кућу. Два пута недељно иде на тренинг како би усавршио своје кошаркашке вештине, а сваке суботе игра кошарку са братом и пријатељима. Воли да црта пејзаже и игра електронске игре са братом.

Понекад викендом иде са породицом на село да помогне оцу у пољопривредним радовима. Током недеље иде у куповину са мајком.

Ујутру га мајка прати у школу, док за обуку помаже његов брат или други рођаци. Генерално, породица је важна подршка за ствари и активности које не може сам да обавља. Он цени ову помоћ и жели да га наставе подржавати док не буде у позицији да се сам сналази, укључујући самосталан живот и прирступ послу и провођење слободног времена. На крају крајева, он жели да буде у могућности и да има финансијска средства за самосталан живот, иако би волео да су увек близу и да га подржавају.

Шта обично радиш код куће? А ван куће? Шта би желео више да радиш? Шта ново би желео да научиш?

Када је код куће, обично помаже у кућним пословима или слика, што му се јако свиђа. Током недеље иде у куповину са родитељима, а једном недељно иде на кошарку са пријатељима. Већину активности обавља са пријатељима или породицом. Желео би да буде независнији када је у питању превоз и обављање ствари без зависности од других, било да је то везано за слободно време или посао.

Да ли имаш прилику да живиш ван куће својих родитеља? Да ли си то до сада радио? Да ли би желео?

До сада никада није живео одвојено од породице. Изјавио је да за сада то чак ни не жели, а разлог је неизвесност и уочене тешкоће. Међутим, тежи да живи са својом девојком у кући, можда близу своје породице. Верује да је уз одговарајућу обуку то веома могуће, иако признаје да у датим околностима то не би био лак задатак.

Тежи да живи са својом девојком у стану, потпуно опремљеном свим модерним садржајима, по могућности близу своје породице. Више би волео кућу са баштом како би могао да сади цвеће и ужива у слободном времену. За њега, дом треба да буде приступачан, функционалан, пун модерних садржаја и да користи сву модерну технологију како би му живот био лакши и удобнији.

Шта би желео да буде део водича који ћемо креирати? Шта би билe твојe препоруке?

Укључите упутства о управљању стресом и ванредним ситуацијама.

Наведите детаље и опишите на једноставан, али инклузиван начин како реновирати кућу или стан како би био потпуно приступачан и функционалан у складу са различитим инвалидитетима.

Обезбедите упутства и смернице о самосталном животу, укључујући савете и упутства за свакодневне задатке.

Требало би да пружи могућности за проналажење актуелних информација о техничким помагалима и њиховој употреби.