Здрава исхрана је важна за свакога, без обзира да ли живи са инвалидитетом
или не. Храна и исхрана играју велику улогу у свим врстама медицинских
третмана, укључујући ефикасно лечење неких инвалидитета. Придржавање
исхране која задовољава потребе вашег тела вероватно ће вам помоћи да
ефикасније управљате својим стањем.
Неки од разлога зашто би особе са инвалидитетом требало да се здраво
хране укључују:
 Физичко кретање може бити ограничено за неке особе са
инвалидитетом, али постоје вежбе специфичне за различите типове
инвалидитета. Међутим, вежбање са физичким инвалидитетом
захтева више енергије јер тело мора да надокнади да би се ефикасно
кретало. То значи да је здрава исхрана још важнија како би помогла
телу да функционише. Придржавање здраве исхране омогућава
одраслима и деци са инвалидитетом да контролишу своју тежину.
 Када се здраво хранимо, наше благостање се побољшава. Брига о
вашем менталном стању је подједнако важна као и брига о вашем телу,
а то се може постићи придржавањем здраве исхране.
 Витамини и минерали који су корисни за наш мозак и могу побољшати
наше расположење укључују цинк (има га много у црвеном месу,
морским плодовима, орашастим плодовима, интегралним житарицама,
житарицама за доручак и млечним производима), омега-3 (налази се у
морским плодовима, орашастим плодовима и семенкама, као и у
биљним уљима). Протеини (стимулишу ниво допамина и
норепинефрина у нашем мозгу, мењајући наше расположење, чинећи
нас мотивисаним и помажући
Савети који вам могу помоћи да пређете на исхрану са више влакана:
Једите најмање три порције поврћа и две порције воћа сваког дана. Ово
чини пет дневно које препоручују Смернице за исхрану Министарства
пољопривреде САД за Американце. Генерално, једна порција је један комад
воћа или пола шоље сировог воћа или поврћа, или шоља лиснатог зеленила.
Укључите воће, поврће или обоје уз сваки оброк. На пример, укључите воће
уз доручак и као ужину, а поврће уз ручак и вечеру.
Једите махунарке (семе биљака из породице махунарки), као што су
пасуљ, сочиво и грашак, најмање три пута недељно. Можете их укључити
или као биљни протеин у јелима без меса, или као скробни прилог уместо
житарица. На пример, можете јести рибу са прилогом од сочива уместо са
пиринчем.
Као грицкалице користите орашасте плодове, семенке и воће. Или их
додајте другим јелима попут јогурта, овсене каше, салата и пржених јела.

Замените рафинисане житарице попут белог пиринча интегралним
житарицама попут смеђег пиринча, дивљег пиринча или булгура. За
тестенину потражите верзије направљене од киноа или махунарки попут
леблебија и сочива.
Проверите нутритивне вредности за количину дијететских влакана.
Циљајте на најмање 5 грама влакана по порцији.
Будите опрезни са конзумирањем велике количине влакана одједном.
Претеривање може изазвати гасове, надимање, дијареју и грчеве у стомаку јер
ваше цревне бактерије покушавају да прераде сва нова влакна. Ови проблеми
нестају после неког времена како се ваш систем за варење навикне на већи
ниво влакана, али можете их избећи постепеним додавањем додатних влакана
у исхрану.
Покушајте да додате још само једну порцију хране богате влакнима у своју
дневну исхрану током једне недеље, а затим видите како се ваше тело
осећа. Дајте себи још једну недељу, ако је потребно. Ако је све у реду, додајте
још једну дневну порцију током једне недеље. Наставите са овим обрасцем док
не достигнете своју дневну квоту влакана.
Обавезно пијте пуно течности сваког дана – око 450 мл воде, четири пута
дневно. Повећање количине воде коју пијете може помоћи влакнима да прођу
кроз ваш систем за варење и избегну стомачне тегобе.