- ВИШЕ ПРАКТИЧНИХ АКТИВНОСТИ
„Активности са практичним делом биле су занимљивије и динамичније, како за учеснике у
дуготрајној нези, тако и за наше кориснике, који су такође учествовали у свим нашим
обукама. Могли бисмо размотрити додавање динамичнијих активности свим
радионицама, могуће на рачун „теоријског дела“ (рад у паровима, дискусије). Слажемо се
да је рефлексија апсолутно неопходна, али практичан рад, „игре“, активности доприносе
опуштеној атмосфери у којој најбоље учимо.“
Нове тестиране активности:
1) Активност експериментисања са инвалидитетом – Покушајте да радите
математичке вежбе уз гласну позадинску буку
Да би се разумеле неке од тешкоћа са којима се суочавају особе са интелектуалним
инвалидитетом, од учесника је затражено да реше неке математичке проблеме (једноставне
операције сабирања, одузимања, дељења и множења), али је на почетку активности
пуштена веома гласна и узнемирујућа музика. Активност је трајала 5 минута, након чега је
одржан кратак разговор, где су учесници питани како је било изводити операције уз
позадинску буку и како би им ово искуство могло помоћи да разумеју неке од тешкоћа са
којима се сусрећу особе са когнитивним инвалидитетом.
Засновано на следећем извору:
- https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0272494421000050
2) Разумевање различитих врста инвалидитета
У првом делу ове активности, дат је кратак теоријски приказ дефиниције инвалидитета и
различитих врста инвалидитета, заснован на следећим теоријским основама:
- Разликовање физичких, менталних и сензорних инвалидитета.
- У случају менталних инвалидитета, размишљање је конкретно, усидрено на
перцептивним подацима и сликама, а не на концептима: особе са когнитивним
инвалидитетом имају извесне потешкоће у апстракцији. - За Виготскија, предмет анализе и интервенције није дефицит, већ оно што појединац
ради да га превазиђе. Сваки дефицит ствара стимулансе за компензацију. - Виготскијева теорија се заснива на претпоставци да је дефицит друштвени производ и
да се са њим мора носити у друштвеној сфери, користећи енергију субјекта усмерену на
прекомерну компензацију. - У случају поновљених неуспеха, особа са инвалидитетом учи осећај немоћи.
У другом делу, практична активност се одвија у групама: свака група има 30-40 минута да
припреми презентацију и објасни шта је управо научила о младој особи са менталним
инвалидитетом. Да би то урадили, учесници могу бити креативни и користити различите алате
за презентацију: или презентацију у Canva-и, или постере, или представу…
Засновано на следећем извору:
- Bøttcher, L., & Dammeyer, J. (2012). Disability as a dialectical concept: building on
Vygotsky’s defectology. European Journal of Special Needs Education, 27(4), 433–446.
https://doi.org/10.1080/08856257.2012.711958
3) Приступачан плес и покрет
Загревање тела (10 минута): Група је у кругу и, редом, сваки учесник предлаже покрет
загревања/истезање, а остали копирају покрет. Исти покрет се понавља неколико секунди
док други учесник не предложи нови покрет, а остали га прате, и тако даље.
Контакт импровизација (30 минута): Замолите учеснике да формирају парове (пожељно
без познавања једни других). У сваком пару постоје две улоге: једна особа је активна, а
друга пасивна.
У првој активности, активна особа додирује део тела друге особе прстом: пасивна особа
почиње да помера тај део тела и јасно даје до знања када је покрет завршен. Ова активност
се понавља 3 пута, додирујући 3 различита дела тела. Затим се улоге пара мењају.
У другој активности, активна особа додирује део тела друге особе делом свог тела: пасивна
особа почиње да помера тај део тела и јасно даје до знања када је њен покрет завршен. Ова
активност се понавља 3 пута, додирујући 3 различита дела тела. Затим се улоге пара
мењају.
У трећем делу више нема две различите улоге, активне и пасивне, већ пар наставља да
прави покрете који прате логику „импулса и одговора“, али овог пута без губитка контакта.
Постепено, парови се налазе у извођењу кратких кореографија контактне импровизације.
На крају треће активности, учесници се враћају у велики круг и разговарају о активности:
- Какав је осећај био?
- Како је било вежбати активне и пасивне улоге у покрету?
- Како је било ступити у блиски контакт са другом особом?
- Позовите учеснике да размисле о чињеници да су управо искусили како је то бити
зависан од доприноса друге особе да би се кретао.
Засновано на следећим изворима:
Пример контактне импровизације за инспирисање учесника:
– https://www.youtube.com/watch?v=q4wUEiHowSU
4AZABAJgBAKABAKoBALgBAcgBAJgCAaACB5gDAIgGAZAGApIHATGgBwA&sclient=gws-
wiz-serp#fpstate=ive&vld=cid:523e533b,vid:QDShHztEbsY,st:0
Предложена музика за радионицу: https://www.youtube.com/watch?v=Eu4A-3elSUU
4) Посета Дневном центру за особе са инвалидитетом (ГР)
5) Обука за прву помоћ (ГР)
6) Радионица „Позориште слика“ (ГР)
„Учесници су научили да користе своја тела за стварање репрезентација стварности и идеалних
сценарија, бавећи се интернализованим тензијама и проширујући своје разумевање са
индивидуалних искустава на колективне контексте. Препознали су да друштвени, политички и
економски оквири често играју кључну улогу у овој динамици.“
7) Прилагођени шах (ГР)
8) Тандем вожња бицикла за два возача (ГР)
- УКЉУЧИТЕ ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Учесници су истакли предности укључивања корисника. Није им сметало што је обука
прилагођена различитим способностима учесника. Напротив, истакли су предности које
овај приступ доноси. Конкретно, они учесници који још нису имали искуства у раду са
младима са различитим инвалидитетом стекли су увид у то како да прилагоде организацију,
језик и приступ.
Топло препоручујемо да тренери који воде радионице такође укључе младе људе са
инвалидитетом у сесије. Иако ово захтева прилагођавање радионица у складу са тим, млади
људи са личним искуством са инвалидитетом могу дати значајан допринос садржају.
Верујемо да се највредније информације за обуку омладинских радника могу добити
директно од младих особа са инвалидитетом, односно из искуства из прве руке. Можемо
разговарати о томе шта им је потребно, шта желе и које су препреке за њихово равноправно
укључивање у друштво. Међутим, корисници су ти који најбоље разумеју своје жеље,
потребе и очекивања. Стога предлажемо, ако је могуће, да се придржавамо принципа
„ништа о особама са инвалидитетом без особа са инвалидитетом“.
Наш предлог би такође био да се дода радионица о комуникацији једноставним језиком –
како се обратити младим особама са инвалидитетом или како пружити информације
једноставним језиком/читањем.
- УКЉУЧИТЕ СПОРТСКЕ ТРЕНЕРЕ
Иако је свака сесија могла бити спроведена са две групе учесника (омладински радници и
спортски тренери) одвојено како би се из сваког учесника извукло више у свакој сесији, и
даље верујемо да нам је овакав приступ (заједничко учешће обе групе учесника –
омладинских радника и спортских тренера) донео дугорочне користи у доприносу изградњи
инклузивности у нашој локалној заједници.
Уколико на сличном курсу учествују само омладински радници, онда саветујемо
организаторима да обезбеде да се неке активности спроводе у сарадњи са локалним
спортским организацијама, ради бољег утицаја у локалној заједници.
- ЕНЕРЏАЈЗЕРИ
1) Учесници бирају да буду животиња и, један за другим, је имитирају. Након што
имитирају, и увек без говора, учесници се поређају у ред, од најмање до највеће
животиње, покушавајући да комуницирају једни са другима само гестовима и само
имитирањем своје животиње како би остали разумели где да стану у реду.
Други примери „постројавања“ у енерџајзерима доступни су овде:
https://www.sessionlab.com/methods/line-up
2) Банг: Банг је групна игра која се игра у кругу, где учесници морају брзо да реагују или
ће бити елиминисани. Једна особа стоји у средини круга као „шериф“, показујући на
друге играче који морају брзо да чучну док они са обе стране брзо упиру прстом у
суседну особу и изговарају њено име. Добра активност за изазивање смеха у групи и
учење имена. Извор: https://www.sessionlab.com/methods/bang
- АКТИВНОСТИ ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ
У наставку можете пронаћи неке активности за евалуацију, преузете из Salto-Youth T-Kit бр. 10
„Образовна евалуација у омладинском раду“ (доступно овде):