Спорт и активности на отвореном су више од пуке забаве – они мењају живот. За особе са
инвалидитетом, ове активности могу да откључају физичке, емоционалне и друштвене
користи, рушећи баријере и стварајући просторе за инклузију. Али право питање је: како
да ове могућности учинимо доступним свима? Одговор лежи у промишљеним
адаптацијама и спремности за иновације. Зар нисте радознали? Хајде да се упустимо у то
како свако од нас може да допринесе овој промени.
Да ли сте размишљали о разумевању њихових јединствених потреба?
Мале промене могу учинити спорт и активности на отвореном приступачним људима са
различитим способностима. То може укључивати следеће:
 Особи са физичким инвалидитетом може бити потребна адаптивна опрема попут
модификованих бицикала или кошаркашких обруча;
 За некога са когнитивним инвалидитетом, поједностављена упутства и
демонстрације корак по корак могу бити прекретнице;
 Особа са сензорним инвалидитетом може напредовати уз визуелна помагала или
тактилне маркере.
Циљ није фокусирање на ограничења, већ истицање могућности. Замислите колико је
оснажујуће за некога да коначно учествује у активности а што је некада сматрао
немогућим!
Могу ли активности „Покрета“ бити мост?
Покрет није само физички – то је начин повезивања. Активности попут приступачног плеса
или контактне импровизације чине више од пуког покретања учесника:
 Уче тимском раду и поверењу;
 Руше друштвене баријере;
 Стварају тренутке радости.
На пример, замислимо ово: две особе, једна покреће покрет, а друга одговара, у тихом,
течном ритму. То није само плес – то је лекција о комуникацији, стрпљењу и сарадњи.
Шта кажете на то да особама са инвалидитетом дозволимо да воде креирање
активности?
Ево једне идеје: Ко боље зна о креирању инклузивних активности од људи којима су
најпотребније? Принцип „Ништа о нама без нас“ требало би да води сваки програм.
Укључивањем особа са инвалидитетом у планирање и вођење активности, стичемо увиде
из прве руке и осигуравамо да програми задовољавају њихове стварне потребе – а не
само оно што мислимо да им је потребно.
Како спроводити активности које су инклузивне? Шта кажете на инклузивне
просторе?
Стварање инклузивних активности и постављање инклузивних простора је једноставније
него што мислите. Да ли сте размотрили:

 Проверу приступачности вашег простора? Рампе, јасна сигнализација и адаптивна
опрема много значе.
 Обуку фацилитатора да буду инклузивнији? Мало знања о инвалидитету може
трансформисати начин на који се активности спроводе.
 Коришћење алата попут лако читљивих материјала или визуелних помагала? Ово
може направити велику разлику за некога ко се бори са сложеним упутствима.
И најизненађујући део? Ове мале промене користе свима, не само особама са
инвалидитетом.
Зашто би требало да вам је стало до тога?
Ствар је следећа: Инклузивни спортови и активности на отвореном чине више од пуке
помоћи особама са инвалидитетом. Они стварају заједнице у којима се сви осећају
вредним. Уче нас емпатији, отпорности и моћи тимског рада. Чине нас бољим,
љубазнијим и повезанијим.
Дакле, дозволите ми да вас питам: Шта можете данас учинити да ваше спортске терене,
паркове или друптвене центре учините инклузивнијим?