Глобални извештај о асистивној технологији први пут представља доказе о глобалној потреби за асистивним производима и приступу њима и пружа низ препорука за проширење доступности и приступа, подизање свести о потреби и спровођење политика инклузије како би се побољшали животи милиона људи.
„Асистивна технологија мења животе – она отвара врата образовању за децу са инвалидитетом, запошљавању и друштвеној интеракцији за одрасле који живе са инвалидитетом и самосталном достојанственом животу за старије особе“, рекао је генерални директор Светске Здравствене Организације (СЗО), др Тедрос Адханом Гебрејесус. „Ускраћивање људима приступа овим алатима који мењају живот није само кршење људских права, већ је и економски кратковидо. Позивамо све земље да финансирају и дају приоритет приступу асистивној технологији и дају свима шансу да остваре свој потенцијал.“
„Скоро 240 милиона деце има инвалидитет. Ускраћивање деци права на производе који су им потребни за напредак не штети само појединачној деци, већ лишава породице и њихове заједнице свега што би могли да допринесу ако би њихове потребе биле задовољене“, рекла је извршна директорка УНИЦЕФ-а Кетрин Расел. „Без приступа асистивној технологији, деца са инвалидитетом ће наставити да пропуштају своје образовање, наставити да буду изложена већем ризику од дечјег рада и наставити да буду изложена стигми и дискриминацији, што ће поткопати њихово самопоуздање и добробит.“
Извештај напомиње да ће број људи којима је потребан један или више асистивних производа вероватно порасти на 3,5 милијарди до 2050. године, због старења становништва и пораста преваленције незаразних болести широм света. Извештај такође истиче огроман јаз у приступу између земаља са ниским и високим приходима.
Анализа 35 земаља открива да приступ варира од 3% у сиромашнијим до 90% у богатим земљама.
Финансијска приступачност је главна препрека приступу, наводи се у извештају. Око две трећине људи са асистивним производима пријавило је да је самостално плаћају. Други су изјавили да се ослањају на породицу и пријатеље да финансијски подрже своје потребе.
Анкета спроведена у 70 земаља представљених у извештају открила је велике празнине у пружању услуга и обученој радној снази за асистивну технологију, посебно у областима когниције, комуникације и бриге о себи. Претходна истраживања која је објавила СЗО наводе недостатак свести и неприступачне цене, недостатак услуга, неадекватан квалитет производа, асортиман и количину, као и изазове у набавци и ланцу снабдевања као кључне препреке.
Асистивни производи се генерално сматрају средством за учешће у животу заједнице и ширем друштву равноправно са другима; без њих, људи пате од искључености, угрожени су изолацијом, живе у сиромаштву, могу се суочити са глађу и бити приморани да више зависе од подршке породице, заједнице и владе.
Позитиван утицај асистивних производа иде даље од побољшања здравља, благостања, учешћа и инклузије појединачних корисника – породице и друштва такође имају користи. На пример, повећање приступа квалитетним, безбедним и приступачним асистивнним производима доводи до смањења трошкова здравства и социјалне заштите, као што су редовни пријеми у болницу или државне бенефиције, и промовише продуктивнију радну снагу, индиректно стимулишући економски раст.
Приступ асистивној технологији за децу са инвалидитетом је често први корак ка развоју детињства, приступу образовању, учешћу у спорту и грађанском животу и припреми за запошљавање као њихови вршњаци. Деца са инвалидитетом имају додатне изазове због свог раста, што захтева честа прилагођавања или замену њихових асистивних производа.
Извештај даје препоруке за конкретне акције за побољшање приступа, укључујући:
- Побољшање приступа у оквиру образовних, здравствених и система социјалне заштите
- Обезбеђивање доступности, безбедности, ефикасности и приступачности асистивних производа
- Повећање, диверзификација и побољшање капацитета радне снаге
- Активно укључивање корисника асистивне технологије и њихових породица
- Повећање јавне свести и борба против стигме
- Улагање у политику засновану на подацима и доказима
- Улагање у истраживање, иновације и подстицајни екосистем
- Развијање и улагање у подстицајно окружење
- Укључивање асистивне технологије у хуманитарне одговоре
- Пружање техничке и економске помоћи кроз међународну сарадњу ради подршке националним напорима.